Demokratija se vraća kući

Osetim oreol neuspeha, moć metafizike, snagu nedosegnutih vizija i izneverenih ideala, bol i patnju porodice i opet i uvek prazninu. Nekada je 12. mart snežan, mrazan, vetrovit, hladan, a nekada je razvigoran, prolećni, poletan, a i tada je opet hladan i besprizoran.

Mart ove proste 2019. godine budi nadu da će se demokratija u Srbiji nakon mnogo godina lutanja i potucanja opet vratiti kući. Demokratska stranka predstavlja stub demokratije i garant je izgradnje Srbije kao moderne, uređene, demokratske, evropske države. Samo kada je DS jaka, tada u Srbiji ima evropskih standarda i sloboda. Ne može se osvajati sloboda i širiti demokratija rasturanjem i čerupanjem DS-a već njenim jedinstvom i jačanjem.

DS je kroz svoju istoriju imala uspona i padova, činila je velike stvari, pravila greške i ispravljala ih, ali jedna stvar je nesporna – nema nijednog velikog posla koji je urađen u Srbiji, nijednog modernizujućeg poteza, nijedne suštinske reforme u kojoj demokrate i demokratkinje nisu imale ključnu ulogu.

DS je i danas najsnažnija i najorganizovanija stranka opozicije i stožer aktuelnih građanskih protesta u Srbiji. Da nema infrastrukture DS-a, iskustva u organizaciji ovakvih događaja, naših omladinaca, aktivista i simpatizera ovi protesti se ne bi održali u prethodnim mesecima. Dakle, i ove proteste, kao i proteste 1997, baš kao i uvek nosi DS. Drugi govore, emituju zahteve, predstavljaju se kao organizatori i vođe, očekuju i traže zasluge, a DS bi da tretiraju kao prostu, fizičku radnu snagu. I ne zameramo im. Imamo viši cilj. Imamo viziju i misiju postojanja i aktivnosti u ovoj zemlji.

Danas kada je demokratija u Srbiji ozbiljno ugrožena autoritarnom vlašću Aleksandra Vučića, želim da progovorim o potrebi ujedinjenja demokratskih snaga koje će se suprotstaviti uništavanju demokratske perspektive Srbije oko DS-a, a ne na račun nje. Svako okupljanje opozicije bez DS-a i na štetu DS-a osuđeno je na propast. Krajnje je vreme da se DS sabere, kao Feniks uzdigne i iznova ujedini one koji su otišli, a u međuvremenu nisu sarađivali sa režimom, koji je već sedam godina, vlast u Srbiji. Vreme je i obaveza da svi koji su političku karijeru napravili u DS-u sada vrate dug toj stranci. DS njima ne duguje ništa i nema šta da da, budući da su zbog nje bili visoki državni i javni funkcioneri.

U novi, obnovljeni DS treba da se ujedine Boris Tadić, Zoran Živković, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Borko Stefanović i Janko Veselinović. Ja lično, a verujem i velika većina u DS-u, najviše se raduje povratku Borisa Tadića. Boris je godinama na svojim plećima nosio DS i donosio joj najbolje izborne rezultate. Mnogi su, zahvaljujući njemu dobili priliku da realizuju svoje ideje i programe. Ako se svi oni vrate u DS i budu spremni da lične ambicije stave u drugi plan, bar u ograničenom vremenskom periodu, onda je, u stvari, DS Savez za Srbiju – lider promena – garant evropskog puta Srbije. Jedino DS može garantovati državu socijalne pravde i vladavine zakona u kojoj će svi građani i građanke imati iste šanse i jednak status pred zakonom, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost.

Dragan Đilas se ostvario u biznisu. On i ljudi poput njega potrebni su ujedinjenom DS-u. Takvi ljudi bi trebali da pomognu da se DS-u skine „kamen oko vrata“, da oživi i nesmetano funkcioniše. Niko ne sme biti iznad DS-a već u njenoj funkciji borbe za promene u Srbiji.

DS je državotvorna stranka koja mora da ima jasnu politiku i stavove o Evropskoj uniji, Kosovu, medijskim i svim drugim slobodama i ukupnoj budućnosti zemlje. DS nikada nije bežala od teških tema i na njima je dokazivala svoju ideologiju i kreirala politiku, gradeći imidž evropske, moderne, reformske stranke. DS zna da narod neće glasati za stranke koje nemaju politiku, a jedina politika malih stranaka i pokreta nastalih u poslednje vreme jeste da se ne izjašnjavaju o najvažnijim i najaktuelnijim temama, dakle da nemaju politiku, već želju za vlašću.

DS su politički protivnici, s pravom, prepoznali kao jedinu političku snagu koja može da ugrozi njihovu strahovladu, bezakonje kojim vode zemlju, rušenje institucija, gaženje demokratije i prava građana. Zato su pokušali da nas unište, podele, obeshrabre, pokolebaju. DS je je najveća žrtva i stradalnik SNS režima od 2012. godine. Izložena je nezapamćenim napadima i medijskoj torturi, kakvu nijedna druga stranka nije prošla. Više od 130 funkcionera i članova DS-a je hapšeno, procesuirano, medijski linčovano, satanizovano.

I lično već, više od tri godine prolazim kroz politički progon u kome sam optužen u besmislenom procesu, verovatno samo zato što sam bio ministar u vladama DS-a. Ipak i uprkos svemu, ja verujem u pravnu državu i zakone ove zemlje kojoj sam verno i najbolje što sam umeo i znao, služio kao ministar u više vlada.

Upravo na mom i brojnim drugim primerima se vidi odnos SNS vlasti prema političkim protivnicima. Ja sam obespravljen, onemogućen da normalno živim i radim, nepravedno diskvalifikovan od univerzitetske karijere, konsultantskih poslova, politike. Ali se, uprkos tome, borim, ne odustajem i verujem u Veliku – Ujedinjenu Demokratsku stranku koja će doneti promenu vlasti u Srbiji.

Nijedna stranka nije podnela takvu žrtvu i to mora da se poštuje, i zbog toga niko nema prava da nas marginalizuje. Teza „svi su isti“ je teza koju vlast potura da bi unizila, anestezirala i ubila svaku opozicionu aktivnost. Ta teza je duboko i kompletno pogrešna i služi isključivo očuvanju aktuelnog režima. Ona treba da promoviše pogubnu ideju da opozicija ne sme, na svom čelu, da ima političare, već „nova lica“. Istorija je prepuna nekih „novih“ ljudi koji su svoje zemlje odveli u sunovrat. Ima li većeg apsurda no da vlast koju vode profesionalni političari, nameće tezu da opoziciji ne trebaju političari. To je opasna teza koja ako se primi i ukoreni opoziciju čini bezopasnom po vlast.

Pozdravljam, podržavam i aktivno radim na ujedinjenju i stvaranju velike Demokratske stranke garantu evropske budućnosti Srbije i pozivam sve u Srbiji koji sa nama dele vrednosti slobode, ravnopravnosti i demokratije da nam se pridruže.

Autor je bivši ministar u Vladi Srbije i ponosni član Demokratske stranke