Demokratska simfonija: Lični stav Miluna J. Babića

Tako sam se našao u situaciji da upoznam mnogo sjajnih pitomaca i njihovih profesora iz svih krajeva SFRJ. Nekoliko puta sam razgovarao i sa načelnikom Vojnog mornaričkog centra, jednim smirenim, stručnim i produhovljenim viceadmiralom, doktorom vojno-tehničke struke. On mi je posvećivao više vremena nego što bi to bilo primereno odnosu visokog vojnog starešine i mornaričkog desetara.

Tokom jednog razgovora iznenadio me je svojom komandnom metodologijom koja mu je omogućila da se relativno brzo plasira u vrh tadašnje „četvrte vojne sile u Evropi“. Kaže on – ja sam uvek gledao i nadzirao šta moji zamenici i pomoćnici rade, i da li su njihova postupanja u skladu sa zakonom i pravilima službe. Što i sada činim! Jer da sam pokušavao da po dubini nadzirem svakog mog podređenog oficira, podoficira ili mornara, ja ne bih nigde mogao da stignem! Da ti pojasnim, naglasi on, ja sam na jutarnjim smotrama, i pri realizaciji postavljenih zadataka, pazio samo na to da li su tu moji zamenici i pomoćnici, i da li oni kvalitetno izvršavaju svoje zadatke, a njihovo je bilo da prenose takav pristup „nizvodno“ do poslednjeg odeljenja.

Čim bih primetio, nastavio je on, da neko u tom komandnom lancu postupa drugačije, odmah sam ga smenjivao, jer je to ukazivalo da će taj vojni dužnosnik postati generator netrpeljivosti, svađe i prekida u komandnom lancu! Harmonija u komandovanju mornaričkim jedinicama, desetare Babiću, je veoma važna kao i prilikom upravljanja svakom društvenom strukturom, ili preduzećem, i njeno uspostavljanje je preduslov za uspešno funkcionisanje cele države, završi tada admiral svoje kratko izlaganje.

Ovaj kratki admiralov govorni esej dobro sam upamtio, i sećao sam ga se uvek kad god bi postalo očigledno da neko na fakultetu, univerzitetu, ili u državnom aparatu, lokalnoj samoupravi, preduzeću itd., pokušava da se nametne kao jedini fluidni dipol, iz koga sve izvire i u koji sve uvire, i kao bespogovorni cenzor celokupnog društvenog i političkog ambijenta, remeteći postulate upravljanja zasnovanog na demokratskoj harmoniji o kojoj mi je pričao cenjeni admiral.

Rušenje demokratske upravljačke harmonije u Srbiji, u svim oblastima, je u poslednjih nekoliko godina postalo naša ružna i tužna svakodnevica, i očigledno je da nam zbog toga i država, i društvo, i privreda sve ubrzanije i snažnije kolabiraju, dok se građani guše u psihičkom i fizičkom nasilju.

Autor je inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.