Desankina republika

Ostavite komentar


  1. Bravo, profesore! Bar da neko kaže da nema ni govora o izbacivanju Desanke iz školskog programa. Mnogo veći problem je što deca ne čitaju, a na to ih neće prisiliti nikakav program dok država ne shvati da gimnazija nije obavezna i da ne moraju svi da je završe.

    1. Imala sam nesrecu da ovaj uvazeni autor predaje srpski jezik i knjizevnost mom detetu u gimnaziji cije ime ponosno stavlja ispod svog potpisa,a inace ga bruka na svakom koraku.
      Ovaj skandal majstor koji na casovima prica kojestarije i pise knjige pornografskim jezikom i stilom,dobio je priliku da,ni manje ni vise,kreira programe za buduce narastaje.Umesto da bude udaljen zbog brojnih skandala koje pravi na svojim casovima,on jos dobija i medijsku paznju.Molim redakciju Danasa da prvo proveri kakav ugled imaju saradnici i ostali clanovi raznih tela i odbora u ovom duhovnom mutljagu koji zajedno prave SNS primitivci i ovi obrazovani primitivci,u stvari klasicni egomanijaci,koji vrse tipicnu zamenu teza,pa ubacuju Andrica da bi odbranili svoje naopake poglede na stvarnost.Tvrditi da ce Tisma privuci decu knjizi vise od Andrica ili Desanke moze samo ozbiljan neznalica poput ovog opskurnog samozvanog rusitelja kanona.
      Ovaj je uspesan samo u jednom,da mnogoj dobroj deci ogadi citanje.Potpuno u skladu sa tekucim mrakom i vladavinom neznanja koji vrlo uspesno sprovodi vladajuca stranka
      Uz svesrdnu pomoc korisnih idiota kojih u ovom nesrecnom drustvu ne manjka.

      1. A šta fali Tišmi? Neko će više čitati Tišmu, a neko Andrića. Mnogo emocija je u vašem komentaru, a profesor je lepo rekao da treba čitati i druge. Kad umni ljudi u ovoj zemlji kažu šta je neizbežna lektira onda će tek biti borbe.

  2. Blago đacima s ovakvim profesorom i članom ZUOVA koji ubacuje Boru Ćosića i Vladimira Tasića (i ništa bez Pištala Ništala), piše „učinkovito“ i sanjari o Užičkoj republici. Ma kako je samo izostavio Konstantinovića?

    1. Blago ili ne, napravljen je potez i data je nova mogućnost? Vaše neznanje zakucalo se u povezivanju Konstantinovića i Pištala. Treba li reći da ta dva imena ne idu zajedno? Lično, Pištalo mi je nezanimljiv, ali rad i timu znači i da prihvatite argument za. To se zove dijalog i najtoplije vam ga preporučujem

  3. Dok ovakvi profesori, koji ne razumeju ni najosnovnije – da je Desankina zbirka „Tražim pomilovanje“ polemisanje sa svakim vremenom, da poziva na savest, samilost, razmišljanje o različitima i slabima, te da nije u pitanju oživljavanje srednjovekovne tradicije, već svojevrsna pobuna protiv sile, nejednakosti i nehumanosti – deca će zaista čitati sve manje.
    Rusima ne pada na pamet da izbacuju Puškina, Englezima da zaobiđu Šekspira, Francuzima da bi trebalo malo smanjiti Igoa. Samo je kod nas problem ako prepoznamo da su nas neki pisci i pesnici oblikovali generacijama.
    No, čovek je jedan od onih koji su *jednoglasno* glasali za predlog o izbacivanju, pa ovakvi stavovi ne čude. Napad je, dokazano, najabolja odbrana.

    1. A Vi to verovatno na osnovu direktnog iskustva sa ruskim, francuskim i engleskim skolskim programom?

      1. Zamislite – da! Neko proveri pre nego što napiše. Suludo, zar ne?

        1. Profesor je živ primer da izloženost lepoj književnosti nije učinkovito za svakoga.
          Poenta književnosti je da se rade dela koja su deo tradicije i (opšte) kulture i da se deca upoznaju sa najreprezentativnijim delima.
          Osim Orvela i donekle Eka i Gorana Petrovića, ne bih rekla da su ostali toliko bitni, pogotovo u poređenju sa onime što se izbacilo.

  4. Džabe se svi derete, te lektire niko ne čita zato što su smaračina, a niko ih nije čitao ni u moje vreme, što je bilo pre skoro 40 godina. Mislim jaka stvar nekakva patetisanja i naprđivanja, koga boli… Od svega navedenog jedino Orvel vredi nečemu jer u toj zemlji kao da ste svi izašli i iz 1984 i iz Zivotinjske farme, ali sa druge strane srednjoškolce to i ne zanima, moraju da gledaju Netflix, i da tapkaju telefone. Isto je bilo i onomad, samo nismo imali internet nego stripove.

    Sve u svemu sva ta lokalpatriotska proza i poezija korisna je jedino kao dezen za tariguz i to je sve. Ali dobro, tu drugo i ne znate osim da se non stop derete. Izem vam ja tu vasu kulturu kad je niko nece ako vidi da ima i drugo, pa morate silom da je „stitite“ dekretima, dranjem i nametanjem, to je poenta. Klovnovi.

    1. Hvala Vam što ste mi dokazali da su kratke narodne umotvorine apsolutna istina!

  5. Autor nije objasnio par stvari.
    Da li je „Tražim pomilovanje“ izbačeno iz programa pa tek posle reakcije javnosti vraćeno u prvi, umesto da ostane učetvrtomn razredu?
    Da li je svaka Desankina pesma primerena svakom uzrastu pa pošto smo kao osnovci bili „zatrpani“ Desankinom poezijom, red je da u gimnaziji malo od nje odmorimo?
    Glupost sa oživljavanjem srednjovekovne tradicije ne traži dodatna pojašnjenja.
    Misli li autor da u kulturama ne treba da postoje nezaobilazna dela i stvaraoci?
    Izgleda da misli i da se kao član ZUOV latio zadatka da to polako zatire.
    Možda i ne misli, ali zadatak je zadatak, a ZUOV sinekura je sinekurčina.
    (pre bilo kakve polemike pogledati spisak pisaca izbačenih iz programa)

  6. Zašto trošite prostor na „podmetute teme“? Umesto da pred izbore pitaju vlast zašto 30 g rade za geostrateške interese Rusije i Kine (a ne Srbije)? Podmeću se „don Kihot“ teme….

  7. Hohoho!! Evo akademskog gradjanina koji kanonizuje pesnike koji se njemu ne svidjaju, pa se dotakao i Andrica, koji je sveti gral Srpske i svetske knjizevnosti. Svako ima pravo na misljenje, ali profesore, da bi ste menjali ovakve stvari koje vi ocigledno zelite da promenite, morate imati knjizevnu, akademsku i naucnu tezinu, sto vi ipak ne posedujete(bar ne jos).

  8. Budalaštine. Poenta je bila nešto drugo i trapavi pokušaji justifikacije sopstvenog peha su besmisleni.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Ne može, i nikad nije mogla, mačka da čuva slaninu: Fatić odgovara Baucalu 5

Ne može, i nikad nije mogla, mačka da čuva slaninu: Fatić odgovara Baucalu

Mađarski pravni teoretičar Andraš Šajo je, govoreći o tranziciji u ovom našem regionu, napisao da tranzicione promene podrazumevaju postojanje onoga što je nazvao “unutrašnjim konsenzusom” za promene, kojim se onda, na društvenom nivou, istupa iz proceduralnosti i institucionalnosti koja omeđuje postojeći poredak (poredak u najširem smislu, uključujući društvene prakse i poredak vrednosti).

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Nataša Miljković, TV novinarka

Danas čitam od samog početka. Pomagao mi je u emisijama koje sam radila, ali i u životu u Srbiji mi je pomagao.