Dešava se…

Ova rečenica je sve što smo prethodnih dana zvanično mogli da čujemo iz FK Crvena zvezda povodom toga što je jedan od pomoćnih trenera, Italijan Federiko Panoćini, teško povređen kada je pogođen u glavu predmetom koji je doleteo sa severne tribine posle meča Lige Evrope protiv Midtjilanda.

Ovu izjavu su novinari „iscedili“ iz šefa struke crveno-belih, koji po svemu sudeći nije ni želeo da se bavi dešavanjima iz „trećeg poluvremena“, kada su huligani hteli da kišom predmeta sa tribina povrede mađarskog sudiju Tamaša Bognara, samo zato što im se nije dopao rezultat utakmice i dva (opravdano dodeljena) crvena kartona na kontu Zvezde.

Umesto sudije, nastradao je Panoćini.

Šta ćete, dešava se…

Dok čekaju kaznu UEFA, u klubu verovatno razmišljaju kako je dobro što je njihov čovek stradao, a ne arbitar koji je bio meta, jer bi u suprotnom pretila i suspenzija iz takmičenja.

Zanimljivo je da su se zimus maltene svi redom iz kluba izvinjavali Zlatanu Ibrahimoviću zbog uvreda na nacionalnoj osnovi, a Panoćini je valjda „naš“, pa nema potrebe da se i javno osudi fizički napad zbog koga je umalo morao na operaciju lobanje.

Šta ćete, dešava se…

U srpskom fudbalu se tako već godinama toleriše divljaštvo sa tribina koje niko ne sme da osudi, u strahu da neće kasnije lično postati meta istih onih zbog kojih se to dešava.

Dešavanja o šamaranju „neposlušnih“ fudbalera, pretnjama „nepodobnima“ iz uprava klubova, veličanje ratnih zločinaca na tribinama, teranje igrača da na teren izlaze sa majicama na kojima je lik nekog od palih huliganskih vođa – postale su uobičajene vesti, samo se iz sezone u sezonu menjaju imena aktera.

Srbija je iz godine u godinu na mapama UEFA i FIFA kao navijačka „crna rupa“ Evrope, a još od slučajeva Ivana Bogdanova u Đenovi i Uroša Mišića koji je gurao zapaljenu baklju žandarmu u usta – kao da nas više ništa ne iznenađuje.

Pa tako ni teška povreda pomoćnika Dejana Stankovića valjda više ne treba da bude udarna vest.

On je bio samo kolateralna šteta. Dešava se…

Na pitanje novinara da li se plaši da se Italijan možda ne vrati u Srbiju posle oporavka u otadžbini, Stanković je cinično odgovorio: „Zašto takva pitanja? Što se ne bi vratio? Njega su gađali, nisu? Šta onda?“. Posle ovoga samo se može konstatovati da je pametnom sve jasno šta se dešava. Ali, većina pametnih je odlučila da ćuti, i zato će se ovakve stvari dešavati i dalje.