Bravo, predsedniče!
Došao je trenutak da posle 10 godina kritika, što na televiziji što u pisanijama, na račun predsednika, dakako Vučića, iznesem nekoliko pohvala na njegov račun, a koje se pre svega tiču kasabizacije Šapca u koju su nas uvalili polupismeni i poslušni paraziti posle pokradenih šabačkih izbora.
Vest koja je usledila kao udar groma iz vedra neba, odjeknula je Šapcem i Srbijom. Ta vest je pokazala da čak i taj Vučić ima savesti i ne trpi bitange i vucibatine u svojim redovima. Naime, ličnim dekretom smenio je tzv. trojno povereništvo svoje partije, one koje su grad Šabac za kratko vreme zavili u crno.
Za manje od dve godine novoizabrani gradonačelnik dr. Aleksandar Pajić i njegova desna ruka dr. Boban Birmančević, uspeli su da od jednog pristojnog srednje evropskog gradića naprave kasabu i palanku, koju ni Radomir Konstantinović ne bi mogao da objasni.
Hajde na stranu to što ovih dana navedena gospoda moraju predsedniku lično da dokažu poreklo svoje imovine nastale u periodu od dve godine, i na stranu to što su ukinuli kulturu sa kojom se Šabac ponosio, oterali Minju Bogavac i Nelu Tonković, direktorke pozorišta i muzeja.
Na stranu i to što su zgroženo zabranili reizdanja Konstantinovićevih dela, i na stranu što su gotovo ukinuli Vinarevovu fondaciju, i što Šabac nema više ŠLF, nego Acu Lukasa na trgu pred predizbornu šutnju. Predsednik je konačno shvatio, da ima posla sa poluobrazovanim, retorički nesposobnim i kvarežno kleptokratski nastrojenim, te je i njemu samom konačno savest proradila.
Nije on glup čovek, daleko od toga, i skužio je da mu to nikako neće valjati, da mu bilo koji grad u Srbiji vode takvi šarlatani jer mu se na duže staze predizborno-izborno neće isplatiti. Čudo jeste, da u čitavom Mačvanskom području, kako među pozicijom tako i opozicijom, dakako Vučićevoj, vladaju šok i iznenađenje u smislu „da li je moguće da se i ovo desilo?“.
Konstrakta bi pitala „I šta ćemo sad?“.
Odgovorno vam tvrdim da nećemo ništa, dok čekamo odgovor Upravnog suda koji se mora oglasiti do septembra, o krađi izbora i eventualnom ponavljanju istih.
Šabac je zahvaljujući bitangama pretvoren u kasabu. A kasaba je zatvorena kutija i mrkli mrak koje je doveo do očajanja čak i one najzagriženije podržavaoce i sledbenike SNS politike, čiji su eksponenti u Šapcu bili lažni doktori, šarlatani koji sa gradom imaju veze isto toliko koliko i potpisnik ovih redova sa, recimo, Njujorkom!
Naravno da nisam postao fan Vučića preko noći ali se dobre stvari, kad je reč o politici, moraju pohvaliti. Objektivno gledano, nijednom vlastodršcu podguzne i nepismene muve ne idu u prilog, tim pre što pokradene izbore u Šapcu nisu dobili oni, nego su se krili iza lika i dela njihovog „precednika“ koji je automatski povukao glasove svih podmićenih sendvičara.
Nemojte zaboraviti da je onomad u Šapcu, tandem Hrkalović-Stefanović, pohapsio kompletno rukovodstvo Šabačke policije, zarad ličnih interesa i smenio predsednika Višeg suda. Ne znam za druge gradove, ali za Šabac i ceo Mačvanski okrug, počelo klupko da se odmotava.
Mislim, prerano su otpisali Evropejca Zelenovića, koji je samo želeo da primeni ono najbolje što nam nude evropske vrednosti, i koji je sledio filozofiju Čerčila „a u šta ćemo ulagati ako ne u kulturu?“.
Vučiću, dakako predsedniče, nije ti ova čistka u nekadašnjem „Malom Parizu“ bila loša. Ćeraćemo se još! Desi se ipak nekim čudom da i slep progleda.
Autor je novinar iz Šapca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.