Analizirajući prošlonedeljne proteste ne mogu da se otmem utisku da građani nisu ništa naučili iz iskustva protesta iz 2018-2019.
Kontekst, vremenski okvir i povod su drugačiji ali suština je ista. Protesti se predstavljaju kao spontani, nestranački i građanski, ali isto kao i 2018-19. stranački lideri iz pozadine preko medija dobacuju da su na protest došli u svojstvu građana. Za sada!
Slušam Đilasa i Jeremića kako istim ofucanim frazama kao i 2018-19. poput one da nije vreme za ideološke razlike pokušavaju da dobiju naklonost javnosti, glumeći lažnu skromnost u nameri da se predstave kao obični građani u zajedničkoj borbi protiv istog neprijatelja Aleksandra Vučića.
Kažu da ne žele da preuzmu proteste, a građani kao da su zaboravili kako su koristeći istu retoriku preuzeli one 2018-19. I ne samo da su ih preuzeli, već su iste i uništili.
Međutim, svima promiče da su protesti organizovani i jasno ideološki opredeljeni. To što nisu prijavljeni, nikako ne znači da nisu organizovani.
Organizacija protesta se najbolje ogleda upravo u svojoj ideološki desno nacionalnoj orijentaciji. Bili to protesti Đilasove ili Vučićeve desnice, oni su jasno obojeni u desno.
Uprkos tome što se stalno insistira na zanemarivanju ideoloških i programskih razlika, na prošlonedeljnim protestima se nije mogao videti nijedan, nekakav liberalno građanski simbol, slogan, poput Srbija u Evropi, Srbija u NATO-u ili Za modernu Srbiju…
Ali smo čuli bezbroj puta Kosovo je srce Srbije, Ne damo svetinje, Nećemo migrante…
Naravno, nismo mogli videti zastavu Evropske unije, LGBT zastavu, ili na dan stradanja u Srebrenici neki simbol sećanja na srebreničke žrtve, ali smo mogli videti rusku zastavu, litije sa popovima, krstovima, ikonama…
Sve su to simboli koji vrlo jasno određuju ideološki, a samim tim i vrednosni okvir protesta. Isto je tako bilo i 2018-19.
Sećamo se svi, bar se nadam da se sećamo, da je Mirjani Karanović i Duletu Vujoševiću zabranjeno da govore na protestu, da se ne bi tobože povredila neka desničarska osećanja.
Ovi protesti su okršaj salonske i uličarske desnice. Liberalno-demokratska ili takozvana građanska opcija u Srbiji više ne postoji.
Đilas je svesrdno pomagao Vučiću da uništi jedinu demokratsko liberalnu opciju – Demokratsku stranku, i u tome je uspeo.
Prošlonedeljni protesti su propali pre nego što su i počeli.
Baš kao što je propast protesta 2018-19. počeo preuzimanjem protesta od strane SZS i nastavio se nasilnim upadom Boška Obradovića i njegovih desničara u RTS. Nažalost, desničarima bili oni Đilasovi ili Vučićevi, salonski ili uličarski, nema više ko da se suprotstavi.
Ideološki okvir protesta, nacionalističko desničarski, najjasnije ukazuje i na sam razlog koji je doveo do organizovanja protesta.
Ko još, posle svega, veruje da je razlog za proteste Vučićev predlog za uvođenje karantina za vikend zbog povećanog broja zaraženih virusom korona?
Nije nikakva tajna da su najoštrije kritike SZS prema Vučiću upravo bazirane na Vučićevoj izdaji koja navodno treba da se desi do kraja godine u vidu priznavanja Kosova.
Isti razlog za okršaj sa Vučićem koriste i ekstremno desničarske nacionalističke grupe. Članovi i simpatizeri SZS otvoreno govore kako u tome vide šansu za sebe i svrgavanje Vučića sa vlasti.
Ali kada sva ova dešavanja stavimo u vremenski kontekst, u kojem paralelno sa protestima traju pregovori u Parizu i Briselu oko Kosova između Vučića, Makrona i Merkelove, razlozi za proteste su potpuno jasni.
Autor je producent
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
