Destabilokratija

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da su u izveštaju iznete političke ocene, ali i da su pojedini delovi nejasni i lišeni logike.

Podsetimo, negativne tačke ovog izveštaja odnose se na zabrinjavajuću slobodu izražavanja, nedostatak političkog dijaloga, politički uticaj u sudstvu i javnoj upravi i organizovani kriminal u državi. Svaka od ovih tačaka potkrepljena je činjenicama zatečenim na terenu. Našoj premijerki može da bude nejasno samo to kako se za sve što se dešava u Srbiji ipak zna, uprkos snažnom trudu režima da kreira i pošalje drugačiju sliku.

U situaciji kada većina opozicionih partija bojkotuje ono što se još uvek naziva skupštinom ove države, nema ničeg nelogičnog u izveštaju Evropske komisije koji konstatuje da u Srbiji ne postoji dijalog političkih stranaka. S druge strane, bojkot parlamenta je jedino što opoziciji u Srbiji preostaje. Upravo kako je gradonačelnik Šapca, retkog „slobodnog grada“ u Srbiji, Nebojša Zelenović izjavio u Utisku nedelje – u parlamentu nema debate, zato ga i bojkotujemo. Zelenović je ovo izjavio neposredno pred sednicu o Kosovu. Održana sednica svima nam je sada samo dokaz izrečenog u Utisku, skupština Srbije pretvorena je u rijaliti cirkus jednog autoritarnog režima. Nakon što je portparol KFOR-a izjavio da su o akcijama na Kosovu svi relevantni akteri, kao i javnost kroz medije, bili obavešteni, ali i nakon tablodinog divljanja protekle sedmice, stiče se utisak da smo prisustvovali jednoj režiranoj predstavi koja za cilj najverovatnije, kao i obično, ima distrakciju i dezavuisanje javnosti.

Pošto je u svemu tome srpski parlament odigrao važnu ulogu, nema ničeg nelogičnog u bojkotu takvog parlamenta od srpskih opozicionih stranaka. Naprotiv, to je jedino smisleno što im preostaje.

Čitaoci ovih stranica već dobro znaju, ali nikada nije suvišno ponoviti. U Srbiji je ponovo na snazi autokratski režim, bez ikakvih makar i obrisa demokratije. Nama istorijski, a mnogima samo teorijski, poznate karakteristike ovakvih režima sadržane su i u poslednjem izveštaju Evropske komisije. Naravno da autokratski režimi kontrolišu medije i privredu, uništavaju prostor za dijalog, politizuju sudstvo i javnu upravu i oslanjaju se na organizovani kriminal. Pošto je predsednik Srbije nedavno izjavio da će se praviti blesav, ne treba da nas čude ni blesave izjave naše premijerke. To je, izgleda, sad nova zvanična politika. Od tolikih prijateljstava i saradnje, došlo se do zveckanja oružjem. Kako se gube saveznici u civilizovanom svetu, tako se zaoštrava retorika. I ovo nije nelogično za stabilokratije. Kad ih se pusti niz vodu, stvari se obično izmaknu kontroli i tada je sve moguće.

Uprkos zgađenosti i razočaranosti većeg dela srpske javnosti i društva, sada je potrebno podržati sve napore devastiranih srpskih opozicionih snaga. Potrebno je da ponovo savladamo sopstvenu ogorčenost zbog svih prokockanih prilika i izneverenih očekivanja. Neko bi rekao „druga šansa“, ali može biti i da je poslednja šansa u pitanju.

Autorka je menadžerka za komunikacije Centra za antiautoritarne studije – CAAS