Deveti maj, dan ponosa i ozbiljna opomena

Živeći u Srbiji, navikavamo se na poraznu činjenicu da ih dostojno ne obeležavamo, ne izučavamo ih, niti prihvatamo ove velike civilizacijske tekovine.

Pobedom nad fašizmom Evropa je počela razmišljati na drugačiji način. Započela je izgrađivati zajednički dom, ukorenjen na antifašističkim vrednostima i dubokoj veri o potrebi očuvanja ljudskih prava.

Zbog toga obeležavamo 9. maj kao dan ponosa i radosti, kada treba da vidimo dokle smo stigli, koliko su ljudska prava zaštićena, ko ih još uvek krši, da li stvaramo pretpostavke za širenje demokratskih procesa i aktivnu građansku participaciju, koja bi bila obavezna za sve stanovnike Evrope i njenih država.

Mi, koji teško živimo u Srbiji, i pokušavamo višegodišnjim naporima da se vratimo u normalan život, ranjivi od nepoznatih i poznatih napadača, kao što su bolesti, ali još više od bolnih podela u političkom, ekonomskom i javnom životu, što je sve prouzročio štetočinski režim, koji nastoji da još dugo vremena parazitira na podelama u društvu, ne hajući za evropske i antifašističke vrednosti.

Sledstveno tome, opšta kriminalizacija društva, osiromašenje stanovništva, praćeno sada i masovnim ubistvima, teraju nas da se zapitamo kuda to idemo?

Kao društvo moramo se izboriti, poštujući najplemenitije ideje na kojima se ujedinjuje moderna evropska zajednica naroda, da sledeći 9. maj proslavimo kao zbiljski dan slobode, dan antifašističkih i evropskih vrednosti, sa zbilja povedenom borbom protiv kriminala i korupcije, sa zbiljskom borbom za vladavinu prava u državi.

Bez toga nam nema spasa. Sve ono što treba da se popravi u državi i društvu, a treba mnogo toga, nužno je uraditi ne zbog ulaska u Evropsku uniju, što bi bilo dobro i poželjno, nego zbog objektivnih potreba građana Republike Srbije.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Autor je predsednik Saveza antifašista Vojvodine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.