Na dan 30. juna oko 18:00 časova naišao je bus na liniji 58 registarskog broja ?41723, a među putnicima koji su nameravali da uđu u vozilo bila je i devojka u kolicima. Zamolila me je da pitam vozača da spusti rampu kako bi mogla da uđe.
Ušao sam u autobus, vozač je pričao telefonom i rekao da rampa ne radi i da moramo fizički da unesemo kolica, a da on ne sme da napušta kabinu. Devojka je odbila da uđe na taj način pošto ima teška električna kolica; pružila mi je šrafciger pomoću kog sam podigao rampu na srednjim vratima. Ušla je u autobus bez ikakvih problema. Rampa je zatim vraćena na isto mesto bez ikakvih naznaka oštećenja.
Umesto da autobus krene, vozač je izašao iz kabine vidno revoltiran i pitao ko je dirao njegov autobus!? Nakon kratke prepirke saopštio je da zbog spuštanja i podizanja rampe srednja vrata više ne mogu da se zatvore te da će morati da prijavi kvar, zbog čega svi moraju da napuste autobus. Aludirajući da je za sve kriva osoba u kolicima koja je bez njegovog pristanka koristila rampu da uđe u vozilo.
Kako sam lično podizao rampu tvrdim da nije bilo naznaka bilo kakve elektrike ispod rampe, držale su je samo šarke; kao što sam već napomenuo, rampa je vraćena u istovetan položaj, bez bilo kakvih naznaka oštećenja. Većina putnika je prihvatila ovo objašnjenje i počela da napušta autobus, osim tri devojke koje su se u neverici verbalno suprotstavile samovolji vozača i svaljivanja krivice za nepostojeći kvar na putnicu u kolicima.
Morali smo da napustimo vozilo, uz ponovljeni postupak, podizanjem rampe šrafcigerom, spuštanjem kolica niz rampu i vraćanjem rampe u prvobitni položaj. Autobus je zaustavljen na stanici Pionirski park, demonstrativno čekao tehničku kontrolu da potvrdi navodni kvar na srednjim vratima.
Ubrzo je iza parkiranog autobusa naišao autobus na liniji 37 koji je morao da stane dalje od stajališta. Prišao sam vozaču tridesetsedmice i pitao ga da li može da sačeka dok ne dođe putnica u kolicima. Pitao je da li imamo šrafciger da podignemo rampu, pošto ga on nije imao kod sebe, a zatim je lično izašao iz autobusa, spustio rampu, vratio je i pitao putnicu na kojoj stanici izlazi da može da joj pomogne i prilikom izlaska iz autobusa.
Ovaj slučaj nije usamljen, sama putnica je više puta davala izjave za medije, ali problem i dalje postoji. Zapitala se i da li će se u gradu išta promeniti sada kada je gradonačelnik postao čovek koji vodi humanitarnu organizaciju. A problemi postoje i van ulaska u gradski prevoz, pri ulasku u javne institucije, pri prolasku trotoarom od nepropisno parkiranih vozila itd.
Iako smo svesni da postoji hroničan problem sa manjkom vozača GSP-a, pojedinci koji se ponašaju neljudski dodatno otežavaju funkcionisanje prevoza. Kada sistem ne funkcioniše, naša je dužnost kao građana da pomognemo osobama kojima je pomoć potrebna dok kao društvo ne sazrimo i stvorimo sistem koji će imati obzira i rešenja za svačije probleme.
Autor je arhitekta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
