Dijalog o izborima kao „fontana želja“

Kosjerićani i Zaječarci marta o. g. biraju lokalnu vlast – uz pomoć ministra Momirovića i drugih Vučićevih ministara; sledeće godine građani Srbije biraju predsednika Republike Srbije, a Beograđani gradsku vlast – uz pomoć evroparlamentaraca.

Zanemarujući vladavinu prava, i nadalje protivno Ustavu, predsednik SNS/Republike izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije namerava da pripoji ličnoj kampanji koju će voditi za mesto predsednika Republike, kako bi ujedno za sva tri izborna procesa iskoristio javne resurse na svim nivoima institucionalnog organizovanja zajednice. To je razlog što je, takođe ne poštujući Ustav R. Srbije, sadašnju vladu formirao ujedno objavio njeno v. d. stanje, odredivši joj privremeni karakter trajanja prema svojim, nadasve privatnim a zatim i interesima njegovog okruženja.

U međuvremenu u Srbiji je i dalje veliko nepoverenje u predstojeći izborni proces i institucije države koje je ovaj režim podredio ne javnim interesima. I sve mi se čini da će polovina biračkog tela u Srbiji, koja ne izlazi na izbore, imati isti problem i predstojećih izbora.

Stranke koje su za prethodne izbore Narodne skupštine zahtevale poštovanje Ustava, zakona i drugih pravnih normi, jednako važeće za sve, odbile da učestvuju na izborima koji su uređeni da u svim segmentima, i finansijskim i proceduralnim, obezbede sigurnu prednost predsedniku SNS/Republike i njegovoj listi, sačinjavaju niz još neobjedinjenih zahteva sa ciljem obezbeđenja pravičnih uslova koji bi građanima omogućili da biraju.

Stranke koje su iz raznoraznih razloga izašle na neravnopravne i neregularne izbore takođe su sačinile niz svojih zahteva.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, naveden kao co-facilitator u međustranačkom dijalogu, pristupio je s borbenim duhom svom delu voditeljstva ne propuštajući da ukaže da je „važan objektivan nastup evroposlanika“, a učesnicima poručuje da se ne nadaju da je dijalog „fontana želja“. Valjda ih ne voli te će im vratiti želje natrag.

Bez traganja za razlogom dijaloga ponavlja: „Veoma je važno da tu postoji objektivan pristup i da bilo koji predstavnik ili posrednik EP ne iskazuje svoju političku naklonost bilo kojoj političkoj opciji.“ Upozorava da opozicija ima „mamu i tatu“ (dakle nisu siročići), te da neće dopustiti njihovim „mami i tati“ „nešto da nametnu“.

Njegova fascinacija sopstvenim ulogama, co-facilitator, delegacijom „A. V. – Za našu decu“ i zajedničkom im fontanom želja – da se ništa ne promeni – duboko odvojenim od razloga pregovora da se predstojeći izbori održe u opštem poverenju svih učesnika, neupitan mu je stav, potkrepljen političkim diskursom u tekućim skupštinskim nastupima kojima predsedava. Facta loquuntur.

U predstojećem „dijalog“ događanju definisane su skoro sve uloge. Opozicionih stranaka, predsednika Narodne skupštine, evroparlamentaraca ali ne i uloga grupe/a iz vladajuće koalicije. Kako izgleda njihov predlog da bi se predstojeći izborni proces odvijao uz poverenje svih učesnika? Da li su tu radi traganja za rešenjem ili odbrane postojeće prakse koja je dovela do značajne apstinencije građana i ovakve Narodne skupštine. Ili im je (jer ni oni nisu siročići), Izveštajem vladine Radne grupe o sprovedenim aktivnostima radi unapređenja izbornog procesa i Vladinim stavom: „Dalji koraci na unapređenju izbornog procesa“ – određena uloga.

Ko građanima duguje normalne uslove da biraju i budu birani, da imaju Narodnu skupštinu koja će zastupati građane, ne šefove partije, ne partijske vrhuške il njine dilove? Koliko režim uistinu sve ovo zanima? Koliko opoziciju zanima izgradnja drugačijeg društva? Društva za potrebe mnogih, ne nekolicine. Pobeda „demokrata“, ali ne i demokratije ne bi bilo novo iskustvo. Pogledajmo i niz sledećih događanja.

„Mladi“ P. Grbović, koji je „priznao grešku“, kaže da su dijalog događaji „par ekselans politički“ te se njima moraju baviti samo političari u koje, kao „proevropejac“, uvrsti i patrijarha. U intervjuu „Propast dijaloga izvodi nas na ulice“ P. Grbović je podelio „bojkot stranke“ na proevropske kojima se on pridružuje, dok je, kako kaže, „s druge strane konzervativni deo političke scene“. Mladom „proevropejacu“, umesto razvrstavanja i obraćanja čelniku SPC radi potpore, priličilo bi obraćanje građanima radi iste stvari. Korisno bi bilo da pročita tekst Z. Gavrilovića u Danasu od 5. marta o. g. a zatim Brehta: „… Ah, čizma čizmi uvek liči/ i gazi nas. Ja mnim / shvatićete: ne treba nam drugih gospodara/ već nikakvih.

Nije nezanimljivo u tom kontekstu čuti razmišljanje režimskog „tate i mame“ kod S. Hadžifejzovića, dato doduše drugim povodom – „Možemo li mi u budućnosti da uradimo više stvari, možemo li da istupimo sa jednim glasom ili sa dva glasa a ne sa šesnaes glasova koje niko neće da sluša i na osnovu kojih uvek mogu da nas posvađaju …, tako ništa nećemo da uradimo“ – obrnuto uređujući predstojeći dijalog u Srbiji za koje kaže „Nisam zainteresovan za to. To će (obaviti) naši ljudi“..

I. Dačić (deo naših ljudi) tvrdi da „međustranački dijalog ne počinje od nule i da su ostvareni značajni rezultati…“ A rezultati su sastav skupštine kojoj predsedava.

U pozadini dijalog događanja, uz daleko manje pažnje javnosti desila se sednica vladine birokratije u obliku Radne grupe za saradnju sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, na čelu sa N. Stefanovićem i D. Đurđevićem, članovima predsedništva SNS. Prepuna A. V. kadrova, otaljava zadatak. Popunjava agendu forme. Objavili su 20. februara o. g. Zaključak o usvajanju i Izveštaj o sprovedenim aktivnostima radi unapređenja izbornog procesa, nepotpisano Mišljenje o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa i Vladino saopštenje od 1. marta o. g. „Dalji koraci na unapređenju izbornog procesa“.

Povod sednice Radne grupe su izborne preporuke OEBS-a/ODIHR-a. U Vladinoj odluci o njenom formiranju nabrojane su značajne obaveze prema kojim su se odnosili kao prema lanjskom snegu. U analizi izvršenja Izbornih preporuka OEBS-a/ODIHR-a iz 2020 g. njihov status ih uglavnom nije zanimao. Slično je i sa stavovima misije OEBS-a o predsedničkim izborima od 2. 4. 2017, gde stoji da su njeni takođe mnogobrojni stavovi ostali neprimenjeni.

Još bez zajedničkog dokumenta za dijalog s režimom, opozicije koja je odbila da učestvuje na neravnopravnim i neregularnim izborima (što je najavio „mladi proevropejac“ još 14. februara); tekuća kosjerićka i zaječarska najezda ministara; učešće na lokalnim izborima liste predsednika SNS/Republike; o trošku građana od režima zaposednuti mediji uz neispunjeno obećanje A. Brnabić dato 4. 12. predsednici Evropske komisije „da će vlada preduzeti sve što je potrebno da obezbedi slobodu medija u Srbiji“; „dijalog“ događanja; neprihvaćene preporuke OEBS-a/ODIHR; u vezi s njima stav vlade i njene radne grupe; samovlasni odnos predsednika SNS/Republike prema dijalogu i vladavini prava – za sada su realne slike srpske političke scene – lako predvidljivog rezultata.

Autor je politikolog iz Požege