Dijaspora mora imati svoje predstavnike u Skupštini Srbije

Potrebna je ostvarena i ambiciozna osoba koja je veze i poznanstva stekla profesionalnim radom i kojoj ne zavisi egzistencija od toga da li će se baviti politikom ili ne. Najveći problem Srbije je što su mnogi od politike napravili biznis. Vreme je da se takvi sklone. Dokle ćemo našoj deci za doručak servirati prazna obećanja?

U Ameriku sam stigao preko izbeglištva, trbuhom za kruhom, stekao ime, poznanstva i razvio posao. Sve vreme sam bio jednom nogom u Srbiji, dovodio sam iz SAD investitore, o svom trošku vodio kampanje za pomoć našoj zemlji. U Čikagu sam postavio 30 bilborda na najprometnija mesta sa slikama Srbije, Beograda, Pećke patrijaršije i pozivom „investirajte u nas“, u otadžbinu doveo američke biznismene. Sada je vreme da se vratim u Srbiju. Treba da se svi udružimo i uradimo sve što je potrebno da pomognemo svojoj zemlji i narodu koji traži pomoć.

Razmišljam da se na narednim izborima kandidujem za predsednika Srbije. To je funkcija gde ne možeš da se kriješ iza političke stranke, već ti narod pokazuje da li te poštuje i da li ti veruje. Naša zemlja i naš narod su u teškoj situaciji i osećam odgovornost i obavezu da pomognem. Veoma je važno da zaustavimo odlazak mladih i damo im šansu da se profesionalno ostvare u svojoj zemlji. Činim sve što je u mojoj moći da pomognem ljudima kako ovde tako i u Srbiji. Mislim da svi treba da radimo na tome da pomognemo ljudima kojima je pomoć neophodna, pogotovo ako smo u situaciji da to možemo. Ne smemo nikako da okrećemo glavu i pravimo se kao da ništa ne znamo i ne možemo da uradimo. Veoma se dobro osećam kada mogu da pomognem i izađem ljudima u susret. Presrećan sam da predstavljam ljude koji su mi dali poverenje i koji veruju u mene, moj rad i trud. Uvek ću raditi sve što je u mojoj moći da ih ne razočaram.

Dijaspora ne izlazi u velikom broju na izbore, zato što nije prepoznala svog predstavnika ni u jednoj stranci ili pojedincu. Dijaspora čeka da joj se neko obrati i kaže šta može da uradi za našu zemlju i kako naše sposobnosti, kontakti i naš novac mogu doprineti boljitku sunarodnika u Srbiji. Dosta nam je zloupotreba i zato mislim da dijaspora, koja pošalje nekoliko milijardi evra godišnje kući, treba da ima svoje predstavnike u Skupštini Srbije.

Autor je srpski glumac i producent koji dve decenije živi i radi u Americi