Dilema sa novim kriterijumima

Tačnije, velika većina Srba želi istovremeno da bude u Evropskoj uniji i da ima prijateljske odnose sa Rusijom. Čini se da je to skroz normalan stav, jer i druge države tako rade. Zašto i ne bi? I štaviše, rukovodstvo države izjavljuje da oseća jak pritisak sa svih strana da bi izabrala jednu od te dve strane. Napetost se sve više veštački povećava.

Zapravo, napraviti izbor je veoma jednostavno ako promenimo kriterijume izbora. Glavni kriterijum ne treba da bude deklarativno prijateljstvo i podrška neke države prema Srbiji, obim trgovine, investicija ili kredita, istorijske veze ili pravoslavna vera. 

Glavni kriterijum može da bude trenutna reputacija u svetu države-partnera Srbije:

Da li ta država ima jake demokratske principe, pre svega u svojoj unutrašnjoj politici? Da li su u njoj jako zaštićena ljudska prava, prava opozicije, nacionalnih manjina, investitora, sloboda medija? Kako u toj državi podučavaju decu, kako se brinu o penzionerima, kako leče bolesne? Dakle, sve ove stvari Srbi žele da uspostave i u svojoj sopstvenoj državi.

Osim toga, reputacija države-partnera tiče se i njenog ponašanja u spoljnoj politici:

Da li se ta država strogo pridržava osnovnih principa međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava? Da li ona doprinosi poboljšanju međunarodnog i regionalnog mira i bezbednosti? Da li ona ima dobre odnose sa svojim susedima? Da li se ona ponaša odgovorno i prijateljski prema i drugim državama, a ne samo prema Srbiji?

Dakle, ako razmislimo na osnovu navedenih kriterijuma, Srbiji je veoma lako da izabere prave strategijske prijatelje i partnere.

Zar Srbi žele da uživaju u prijateljstvu države, čije rukovodstvo preispituje i ubija svoju unutrašnjopolitičku opoziciju? Gde se pojedinci bogate, a stanovništvo živi ispod granice siromaštva? Gde nema nikakve socijalne pravde? Gde nema slobode medija? Gde policija i sudovi kažnjavaju obične građane, a štite bogataše? Gde ispituju i hapse ljude na osnovu etničke pripadnosti, jezika ili religije? Gde proizvoljno otimaju imovinu stranih investitora? Gde se budžetska sredstva namenjena penzijama izdvajaju za oružje?

Da li Srbi žele da ih štiti država koja oduzima od suseda njihovu zemlju? Koja krši Povelju UN i desetine drugih međunarodnih dokumenata? Koja ozbiljno kažnjava separatizam unutar svoje države, ali na sve načine ohrabruje njega u drugim državama? Država prema čijem nalogu ubijaju političke protivnike čak i u inostranstvu i obaraju civilne avione? Koja baca kasetne bombe na nedužne građane drugih država? Država, čiji građani žele da pretvore svet u radioaktivni pepeo, a istovremeno žele da dobiju vize i zelene kartone za bogate države kojima oni zavide i koje mrze. Koja se već pretvorila u otpadnika civilizovanog sveta i čiji lideri se groze rukovanja, već ih otvoreno nazivaju ratnim zločincima?

Kakva slika će se tada stvoriti o samoj Srbiji u demokratskom civilizovanom svetu? 

Autor je ambasador Ukrajine u Republici Srbiji