Diplomatski porazi Kosova

Prvi ozbiljniji poraz koji je Kosovo doživelo na međunarodnom planu je bila neuspešna kandidatura za članstvo u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i tehnologiju. Predlog da Kosovo postane punopravni član UNESCO našao se na Izvršnom odboru te organizacije nakon predloga Albanije. Republika Srbija se usprotivila, tražeći da se ova inicijativa odloži za 2017. godinu. Izvršni odbor UNESCO je ipak odlučio da se inicijativa nađe na dnevnom redu i tada se pomislilo da će predlog proći, i da je Kosovo obezbedilo dvotrećinsku većinu za prijem u članstvo. Usledile su dve suprotstavljene kampanje, Kosova za učlanjenje i Srbije protiv. U kampanji protiv članstva najaktivniji je bio iguman manastira Visoki Dečani otac Sava Janjić, koji je na društvenim mrežama svakodnevno iznosio argumente zašto je članstvo Kosova u UNESCO štetno, a s druge strane najaktivniji zagovornik članstva bio je zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, a neretko se mogla čitati njihova prepirka na twitteru.

Generalna konferencija UNESCO je 9. novembra prošle godine na plenarnoj sednici donela odluku da Kosovo ne bude primljeno u članstvo te organizacije. „Za“ je glasalo 92 države, protiv 50, uzdržanih je bilo 29, i nedostajala su tri glasa da predlog bude usvojen. Usledile su izjave razočaranja kosovskih funkcionera i reakcije zadovoljstva zvaničnika Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Utisak je da je ovo prva ozbiljna inicijativa Kosova koja nije dobila podršku međunarodne zajednice.

Sledeće veliko razočaranje rukovodstva i građana je odluka Evropske komisije da Kosovo nije ispunilo uslove za dobijanje vizne liberalizacije. Reakcije su bile žešće, a najavljivani su i protesti zbog ove, kako je ministar spoljnih poslova Kosova Hašim Tači nazvao, diskriminatorske odluke. Tači se po prvi put oštro obrušio na EU, rekavši da to „smatra teškom provokacijom i rezultatom nesposobnosti i nedostatka političke volje liderstva u Briselu“. On je upozorio da ovakav pristup Unije ugrožava sve važne procese, uključujući i dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, primenu do sada postignutih sporazuma, kao i postizanje novih. „Za mene je to ludost od strane EU da drži Kosovare izolovanima. Ovo apsurdno i namerno kašnjenje, ne samo da podstiče ekstremizam u zemlji, nego i povećava frustracije građana Kosova“, istakao je tada Tači. A premijer Kosova Isa Mustafa najavio je bojkot dijaloga sa Srbijom ukoliko Kosovo ne dobije viznu liberalizaciju. Bojkota dijaloga, naravno, nije bilo, ali su se tenzije svakako osetile, a ranijeg entuzijazma i optimizma u razgovorima Beograda i Prištine nema.

Sledeći poraz jeste odbijanje zahteva Kosova da postane član Međunarodnog arbitražnog suda u Hagu. Zahtev za članstvo u Međunarodnom arbitražnom sudu Kosovo je predalo na svečanosti u Ministarstvu za spoljne poslove Kraljevine Holandije, a potpisao ga je zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Hašim Tači, ali ni ovoga puta Kosovo nije dobilo podršku SAD i zemalja Kvinte.

Da je spoljnopolitički imidž Kosova ozbiljno poljuljan govori i najava da bi uskoro moglo doći do reorganizacije Unmika što prištinska štampa tumači kao do sada najveći poraz Prištine u nameri da se legitimiše kao država. Ovim predlogom izvori iz UN planiraju jačanje uloge Unmika i vraćanje nadležnosti sa Euleksa, na Unmik kako bi ovaj formirao Direkciju za vladavinu zakona i korektivne službe. Ovo ne znači ukidanje evropske misije, koja bi nastavila da sprovodi savetodavne i mentorske poslove, ali se ovakve aktivnosti u Prištini tumače kao slabljenje državnosti Kosova i uspostavljanje novog pravnog poretka.

Kao slabost Kosova u međunarodnoj političkoj areni tumači se i osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše OVK i nemogućnost transformacije Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. Inicijativa za članstvo Kosova u Interpol će, kako sada stvari stoje, sačekati neko bolje vreme.