Diskriminacija u UN i Srbiji

Bila je to reakcija, poslata inače vašingtonskom dnevniku, na – sada većnevažeću – odluku bivšeg predsednika Dž. Buša da ne potpiše deklaraciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje progon ljudi „na osnovu njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta“. Nedavnog 18. marta, administracija sadašnjeg predsednika Obame je to promenila i dala podršku Deklaraciji protiv shvatanja homoseksualizma kao kriminalnog čina (u slobodnom prevodu naziva ovog dokumenta što se poziva na dekriminalizaciju“). Deklaraciju je predložila Francuska i dosad je svoje potpise saglasnosti dalo 66 članica Ujedinjenih nacija (UN) uključujući 27 iz Evropske unije i mnoštvo demokratskih država koje ovu „materiju smatraju kao stvar kulture, tolerancije i iznad svega slobode za sve građane ma koliko bili različiti“. Značaj ovog teksta je – kako se može čuti i u obrazloženjima i izveštaja oragnizacija koje se bave ljudskim pravima u najširem smislu te reči – od posebne vrednosti, jer jasno odvaja kriminalne radnje (kriminalce) od građana koji to nisu, a naročito nisu samo zato što su manjina u društvu. Neposredan povod za Deklaraciju, a zatim i reakciju „građanina pod pseudonimom Garak“ je činjenica da se homoseksualizam u 85 država – „sa islamskim i konzervativno katoličkim vladama“ s kojima se bivši predsednik solidarisao – smatra kao nešto ‘izvan zakona’. I još više od toga, u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Avganistanu, Sudanu i Jemenu se kažnjava – smrću. Zato se u Deklaraciji ističe da „seksualna orijentacija ne može biti stvar krivičnog zakonodavstva, a naročito ne egzekucije, hapšenja ili zatvorskh kazni“.

Ovaj obrt u politici Buš-Obama izazvao je značajnu reakciju javnosti. . Na to je uticala i poseta pape Benedikta Africi gde je digao svoj glas protiv upotrebe kondoma poričući naučne rezultate da se tim štiti i od SIDE.

Podrška SAD Deklaraciji UN je – osim one radikalne pomenutog Garmaka i ogromnog broja nevladinih organizacija – pokrenula je još mnogo širih inicijativa od zaštite homoseksualaca ili bilo kojih drugih manjina. I to od „veoma svesnog“ i obrazovanog dela javnosti koji traži zabranu diskriminacije ma koje vrste u ime slobode u demokratskom društvu. Iako Deklaracija UN ne obavezuje države članice da išta menjaju u svom zakonodavstvu i s te strane je „neobavezujuća“ (samo je „moralno obavezujuća“) pedesetak građana su u otvorenom pismu ministru pravde SAD Eriku Holderu, zatražili da se zainteresuje za zakonodavno obnavljane ljudskih prava osporenih od ranije administracije. U ime navodne borbe protiv terorizma uvedeno je bilo „praćenje, prisluškivanje, cinkarenje i nadgledanje ljudi, suseda, malih zajednica i neprofitnih organizacija (NGO) kao forma samoorganizovanje građana protiv nepijateljskog delovanja“. Od ministra se traži da ukine odmah takve zvanične „gestapovske mreže samoorganizovanja“ i nudi mu se internet link gde će naći šta se sve u SAD radi protiv sloboda u ime antiterorizma. Još se dodaje da je papa – papa i da se od njega ne očekuje da se nečeg odrekne što je zastupano veoma dugo (baš kao što je u Danasu nedavno s pravom pisao g. V. Ilićpod naslovom“ Crkve se ne mogu odreći svog učenja“), ali da se „mane uvođenja novih pravila“ i pritiska na vernike.

Da li je i da li će i Srbija potpisati ovu Deklaraciju UN nije široj javnosti poznato, ali se može postaviti pitanje zašto sudske vlasti ne reaguju kad se u Skupštini Srbije izjednačava pedofilija sa manjinom koja nije po volji radikalima, na primer? Zašto niko iz samog vrha vlasti ne staje u zaštitu osporavane, vređane i obespravljene manjine? Možda je potrebna još koja decenija da ljudska prava i u Srbiji dobiju široku zakonodavnu, demokratsku formu i naročito primenu. Kao što se iz istorije zna da su protesti protiv Vijetnamskog rata, na primer, uspeli „tek onda kad su se mladim ljudima pridružili i roditelji vojnika“. Ili da je borba za prava crnačke manjine dobila na vrednosti u Americi pošto su se crncima masovno pridružili i belci. Ovde, doduše, nema „pravih“ crnaca, ali ima isto toliko otpora zabrani diskriminacije svakog, a ne samo jedne manjine.