Printskrin RTSIza mene je neprospavana noć i to moram da podelim sa vama. Krivac je, a ko bi drugi nego Đilas. Saznanje koje smo od njega dobili da plata prosvetnih radnika vredi kao jedna nogavica predsednikovih farmerki, duboko me je uznemirila. Znam, opet grešite, mislite da sam se nasekirao zbog prosvetara.
Ne dragi moji, celu noć u mojoj glavi je bila slika obožavanog mi predsednika, kako na balkonu skromne garsonjere širi mokre farmerke da se osuše za sutrašnji naporan dan.
Tu sam vam ja pao u tešku depresiju, posegao za flašom „domestosa“ da sebi prekratim muke, ali onda mi kao neko proviđenje sinu spasonosna ideja.
Treba smanjiti platu prosvetnim radnicima, te od tog novca kupiti predsedniku još jedne farmerke, kako bi čovek opušteno mogao da ih menja. Osim toga treba ukinuti jedan broj prosvetara. Jer realno, šta to deca ima da uče?
Ok, treba ostaviti jedan broj učitelja, da ih nauče slova i brojeve.
Ovi što odlaze iz Srbije treba da znaju brojeve, da bi pogodili peron ili izlaz na aerodromu, a opet ovi što kupuju diplome treba da umeju da pročitaju naziv ugledne visokoškolske ustanove. I to je to.
Ovo drugo sve izbaciti. Šta će ti „Žendidba Milića Barjaktara“, kako reče Flojd, on ne može kao da nađe ribu. Danas lepo uđu u zadrugu, i eto riba.
Ili Ršum koji objašnjava kako se brani domovina. Domovina se više ne brani, to je retro fazon. Eto i to sam vam rešio.
Nego opet me fascinirala moja favoritkinja Brnaba i njen okršaj na tviteru sa Đilasom. Dirljivo je sve to, ima potencijala, ali ja bih da se Brnaba sa literarnog izražavanja prebaci na usmeni direktan sukob sa Đilasom, kad se već sreću u parlamentu. Jer, vidi, ovo na tviteru to se ne računa.
Prvo, osnovano sumnjam da za Brnabu ovo neko piše, dakle da ona to ne radi lično, a drugo, nije brate zabavno.
Anu Brnabić mnogo je lepše (pridev lepše i Ana Brnabić može se upotrebiti samo u parodiji), ili bar zabavnije slušati dok govori, posebno te neke malo duže i komplikovanije reči.Mislim, ja sam neopisivo tužan što danas nema nikakvog razloga za upotrebu najduže reči u srpskom jeziku „antisamoupravnosocijalistički“.
Jer mi odavno ne živimo u tom sistemu, te ovakva reč za protivnike ovog sistema postaje besmislena, a ja bih mnogo voleo da čujem kako je izgovara Ana Brnabić.
No, šta možemo, ajde da stvari popravimo koliko se mogu popraviti, dakle da uradimo ono što je danas moguće.
A to znači da utvrdimo neka pravila. Dakle, Đilas bi definitivno morao da pređe na svoj kratak pseudonim, te bi Brnaba morala u toj raspravi da ga oslovljava sa gospodine Svetislave Hadžikonstantinoviću.
I sad, ona naravno kreće prva jer je predsednica najvišeg organa zakonodavne vlasti (uh, ova apsolutno tačna tvrdnja zvuči depresivno čak i u parodiji) i kaže „mizogini Svetislave Hadžikonstantinoviću“.
Ok, znam da ću nakon ovog predloga dospeti na crnu listu udruženja logopeda Srbije, te da će njihov predlog biti da mi se oduzme tastatura i zabrani pristup u sve prodavnice koje prodaju ovu napravu, ali ja sam neustrašiv borac za unapređenje dijaloga u Srbiji, tako da me sve to neće uplašiti.
Osim toga, to sa Đilasom postaje dosadno, te bi osim promene imena, morali da promenimo novčani iznos koji je on prikupio obogaćivanjem i uzimanjem uglavnom od dece, starih i nemoćnih. Legenda kaže da je nekom čoveku gurnuo babu niz stepenice, te da joj je dok je padala ukrao novčanik.
Danas i ta deca od koje je on oteo novac znaju iznos dobiti, a to je 619 miliona evra. E, ali to više nije zabavno, a nije ni realno. Naime, tvrdnja za ovaj iznos pojavila se pre valjda više od osam godina.
I sad taj iznos svi znaju, tako da postaje monotono. Drugo, šta radi taj Đilas sa tim milionima.
Meni bi recimo bila realna dva scenarija. Jedan, po kome Đilas uvećava svoje milione, otimajući novac od dece, starih i bolesnih širom sveta, a drugi u kome se on prepustio raskalašnom životu i te navedene milione spiskao.
U oba slučaja iznos ne bi mogao biti 619.
Verovatno je da armija režimskih sledbenika ne može da pamti mnogo brojeva, te ponavljaju godinama istu cifru, zanemarujući moje osnovane primedbe.
Naravno, Brnaba pokazuje i malo kreativnosti (Brnaba i kreativnost, takođe su pojmovi koji su dopušteni samo u parodiji), te osim Đilasa spominje i Šolaka, uz čije kratko prezime uvek ide „njegovi izdajnički mediji“.
Zbog toga sam ja opet došao na genijalnu ideju da i Dragan Šolak promeni ime. Jer vidi, Šolak i Đilas su imenjaci, tako da je i Brnabi, kao i mnogobrojnim diplomcima „Megatrenda“ olakšano gradivo. Isto ime, a kratko prezime.
Pošto smo za Đilasa sve utvrdili, moj predlog je da Šolak promeni ime u Krstivoje Karamatijević. E, to je prava stvar u godinama ludaje.
Dakle puna rečenica bi glasila „mizogini gospodine Svetislave Konstantinoviću, mi nismo na ti, tako možete da razgovarate sa Vašim prijeteljem vlasnikom izdajničih medija Krstivojem Karamatijevićem“. Zamisli to, a?
Ma nema šanse da to izgovori u tri života. Jer vidi, ona umesto što Đilasu ubacuje prideve za koje sam ubeđen da osim što ne zna šta znače, ne ume da ih izgovori, jednostavno ne želi da odgovori priznanjem: jeste, građani Srbije treba da znaju da smo ih prevarili i izašli na republičke izbore 2022. i 2023. sa tvrdnjom da se litijum u Srbiji neće kopati i da je taj projekat zauvek zatvoren.
Autor je advokat iz Beograda
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
