Đilasov Vulin

Ova izjava ne iznenađuje posebno, ako se ima na umu da su slične izjave stizale sa istog tviter naloga i ranije.

Zauzelo bi previše prostora nabrajanje svih problematičnih izjava Boška Obradovića, ali prisetimo se samo nekih: od toga da „nema lepšeg dela Srbije od Boke Kotorske“, da je „Ratko Mladić najveći srpski heroj“, do iznošenja antimigrantskih i antigej stavova.

Kao što rekoh, stavovi Boška Obradovića nisu nikakva novost i ne iznenađuju. Međutim, ono što veoma zabrinjava jeste potpuna tišina u SZS koji između ostalih čine i Dveri.

Ne znam na koji drugi način bi se ta tišina mogla protumačiti osim odobravanjem ratnoosvajačke politike, jer Obradovićeva čestitka u svojoj suštini i jeste poziv u rat. Veliki broj medija u regionu je upravo na taj način istu i protumačio. Jer kada poželite da suverene, samostalne i međunarodno priznate zemlje postanu deo Srbije, vi ste praktično pozvali u rat.

Da stvar bude još gora, Crna Gora je i članica NATO-a, a objavom rata Crnoj Gori objavili ste i rat NATO paktu. Da li se to istorija ponavlja?

Lideri SZS bi od ovako opasnih stvari morali da se ograde. Ovo nije pitanje neslaganja u okviru koalicije oko lokalne politike, otvaranja seoske zadruge ili budžeta za poljoprivredu, oko čega bi se zbog mira u kući i moglo zatvoriti jedno oko. Ovde nema mesta za prećutkivanje. Ovo je ključno državno pitanje, pitanje rata ili mira.

Ovo nije prvi put da lideri SZS ne reaguju na ispade Boška Obradovića. Postavlja se pitanje: zašto? Boško Obradović, svakako, nije lider stranke koja nosi značajan broj glasova unutar same koalicije, zbog čega bi mu se ovakve i slične provokacije tolerisale.

Postoji li neki drugi razlog ili je Boško Obradović jednostavno glasnogovornik politike SZS? Nacionalističke, velikosrpske osvajačke politike upletene u sopstveno klupko nerazumevanja vlastite istorije, bazirane na mitovima i demagogiji.

Ne možete, gospodo lideri SZS, da prozivate Vučića i Šešelja za ratnohuškačku politiku devedesetih i da istovremeno ćutite na pozive u rat Boška Obradovića, koji je takođe lider vaše koalicije. Doduše i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa je onomad u Opštini Stari grad ugostila Šešelja i promovisala mu knjigu kojom se negira zločin u Srebrenici.

Odnosi u koaliciji SZS jako podsećaju na one unutar SNS-a.

Svako ima svoju ulogu i igra je sa više ili manje talenta. Tako Vučić poput Lutovca ponavlja da je Srbija na evropskom putu, dok Obradović poput Đilasovog Vulina širi ruke Rusiji i otvoreno pokazuje teritorijalne pretenzije prema susedima, na Republiku Srpsku i Crnu Goru.

I dok Boško Obradović posećuje rusku Dumu i u Skupštini Srbije prima delegaciju zvanično nepriznatog Krima i širi zastavu istog, poručujući javnosti da je alternativa Evropskoj uniji Rusija, (Vučić za to ima Dačića), u razmaku od par dana Dragan Đilas hita u Evropski parlament da se sastane sa Tanjom Fajon, dok njegov kum i jedan od osnivača SZS, bivši savetnik Borisa Tadića Mlađan Đorđević vrši funkciju predsednika Skupštine Evroazijskih naroda.

Sve ovo govori da se suštinski politika SZS ne razlikuje uopšte od politike SNS-a. Čitav sukob se svodi na borbu oko izvođača radova? Svi bi promene, al da sve ostane isto. Sloboda se ne rađa iz mržnje prema diktatoru, već iz ljubavi prema slobodi, a mržnja uvek rađa mržnju.

Sve jako podseća na onaj stav, što neko davno reče, nije kriv Milošević što je ratovao, nego zato što je izgubio.

Autor je producent