Kol’ko košta Đilasova felna?

Pođem, malo razmišljam o nekim mojim sudskim predmetima, a malo pokušavam da ne pobrkam i ne donesem mlevene čokolade i nesamlevenu junetinu.

Često mislim da to mlevenje junećeg mesa dva puta moja tašta smišlja samo da bi meni zagorčala život, ali šta ću, kupiću joj to, pa odo’ do mog druga Martina u jedan od najlepših vračarskih kafića na kapućino.

I tada je sve počelo. Iz mojih misli o junetini, Mišelu i kapućinu, prepade me spoznaja da se na dvadesetak metara od mene parkirao Đilas.

To istina, nije iznenađenje, godinama smo komšije, muku mučimo sa parkingom, ali nemam pojma kako će da odreaguje na moje parodije u kojima sam mu menjao ime.

Pobegnem u prvu radnju, da me ne vidi. Da nevolja bude veća ušao sam u radnju intimnog ženskog rublja.

Prodavačica me prvih par trenutaka čudno gledala, ali sam se snašao i rekao da želim da iznenadim suprugu.

Dok mi je ona ljubazno objašnjavala šta imaju u ponudi, kroz izlog sam gledao kad će spomenuti Đilas da se dovoljno udalji, kako bih ja bezbedno nastavio put ka izvršenju taštinih naredbi.

Kad je Đilas nestao iz vidokruga, ljubazno sam se zahvalio prodavačici i izašao na ulicu. Prolazeći pored Đilasovog automobila, đavo mi nije dao mira. Slikam felnu i pošaljem na viber jednom od mojih retkih prijatelja, najboljem automehaničaru u gradu Kristijanu.

Matori kol’ko košta ova felna, pitam ga. Nastavim prema pijaci, nakon pet minuta stiže odgovor, „kako gde, jutros na Bubnju verovatno oko 250 evrića“. Znači dve su 500.

Predsednik kaže da su čitavo bogatstvo, odgovaram. Braconi, pusti me sad sa tvojim zajebancijama slutim da smišljaš novu kolumnu, radim generalnu, a ispred mi još dva auta, pričamo sutra na kafi…

Dakle, otkrio sam koliko vrede dve felne Đilasovog automobila, ovo sam prosto morao da vam napišem, a Kristijan je za delove definitivno veći stručnjak od predsednika, samo nemojte to da mu kažete, to bi ga dotuklo, mislim predsednika, ne Kristijana, njega dotučem samo ja kad mi stane auto…

Stvarno se izvinjavam na pokušaju da budem duhovit. U dosadašnjoj priči uglavnom je sve tačno, osim što se nisam krio od Đilasa, nemam razlog za to, znam mu auto, nije loš, ali jedva nešto iznad proseka. Već nekoliko godina ga viđam samo u njemu, da li ima neki drugi, nemam pojma, nije dužan da meni polaže račune.

Ali priznajte, da sam počeo o pravnoj državi, ovo niko ne bi čitao.

Predsednik nam dakle nije rekao istinu kad je tvrdio da njegova imovina ne vredi kao par felni na Đilasovim automobilima. Verovatno su mu mangupi u njegovim redovima nešto pogrešno preneli, nije on sklon davanju neistinitih podataka.

Ono što je meni najviše zasmetalo u ovom predsednikovom odgovoru je činjenica da on nije odgovorio na pitanje o vrednosti svojih farmerki.

A to u pravnoj državi jeste bitno, bez obzira što mnogi tvrde da je i ovo priča za zamajavanje naroda. Nije zamajavanje, to jeste jedno od suštinskih pitanja. Mene interesuje da li njegove farmerke vrede onoliko koliko tvrdi Đilas.

I ako vrede toliko, kako ih je kupio. Zbog jedne proste činjenice. On je u ovom trenutku predsednik države i građani ove zemlje imaju pravo da znaju apsolutno sve o finansiranju predsednika države.

Đilas je u skupštini pitao, da li je moralno da predsednik nosi farmerke koje toliko koštaju.

Mene odgovor ne zanima, jer ga ja već imam, naravno da nije. Istina, moral je rastegljiva kategorija tako da je moguće da se neko neće složiti sa mojim stavom.

Mene isključivo kao poreskog obveznika ove zemlje zanima odakle predsedniku odevni predmet koji nije u skladu sa njegovom platom.

Potpuno se slažem da postoje i drugi legalni načini zarade. Ali građani Srbije imaju pravo da to znaju.

Plata predsednika republike inače je zaista nerazumno mala i ja nemam ništa protiv da predsednik Srbije, ma ko to bio, ima mnogo veću platu, kao i pravo da se kvalitetno oblači, živi standardom većim od prosečnog čoveka u Srbiji, jer naravno on obavlja izuzetno odgovoran i naporan posao.

Ali sve to treba da bude transparentno i dostupno javnosti.

Odgovor na pitanje o vrednosti njegovih farmerki izuzetno je važan za funkcionisanje pravne države.

Zapravo njegova izjava, koja liči na prepucavanje deteta u nižim razredima osnovne škole u stilu, a šta sve ima Đilas, nije odgovor koji bi smeo da da građanima bilo koji nosilac javne funkcije u pravnoj državi.

Znam da će mnogi reći, o čemu ovaj piše, pa koliko puta je predsednik pogazio ustav ili zakon. Mogao bih da se složim sa tim.

Ali nosioci javnih funkcija u pravnoj državi dužni su da polažu račune građanima, jer od tih građana dobijaju platu.

U Srbiji ni predsednik države, ali ni mnogi drugi to neće učiniti, zato što poreski obveznici na to pristaju.

I sve dok pristaju, to će biti tako.

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.