“Đoletov park” – za sećanje na kantautora i nadu u ljude

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo sve zvuči veoma degutantno, i izuzetno podseća (da baš ne kažem da je potpuno tačno) na beskompromisnu komercijalizaciju imena, dela i karijere ovog umetnika.
   Pokojnog Balaševića sam počeo da slušam negde na početku karijere – on je izdavao prve albume, ja sam bio u nižim razredima osnovne škole. Kroza sve naredne godine, nastavio sam da pratim i slušam njegove pesme.
   Balašević je bio gradjanin Jugoslavije, a verovatno možemo reći i šire, svuda voljen i cenjen kao gost, zbog svojih divnih pesama, mehalnoličnog odnosa prema nečemu „što smo imali, pa izgubili“ koji mnogi osećaju, ali i svojih beskompromisnih, anti-ratnih stavova.
   Bio je pesnik sve naše sadašnje i bivše braće i prihvatali su ga svuda. Njegove pesme su nostalgične prema mnogim mestima, dogadjajima i ljudima.
   Ali pre svega, on je bio vojvodjanski pesnik – pesnik ravnice i njenog davno izgubljenog mora, istinski Panonski Mornar.
   I zbog toga mi smeta Trnava. Nizbočega drugog, Djoletova pesma o bagrenju je jedna od mojih najomiljenijih.
   Toliko volim tu pesmu – a ovo vidim kao pokušaj komercijalizacije preminulog pesnika. Pesma je o izgubljenoj, nikad neprežaljenoj ljubavi – iskreno nisam nikad znao da se ta ljubav dešavala u baš u Trnavi, ne smeta mi ni ako jeste ni ako nije – ali mogla je, iskreno, biti smeštena bilo gde…
   Pisao je Djole i pesme o Banja Luci, o spaljenim gradovima, o raznim drugim mestima, bez predrasuda i uvek sa ljubavlju.
   Red je da obeležimo i pamtimo njega kao čoveka, njegove pesme, pa i mesta gde su se dešavala. Ali je Djole bio prvenstveno pesnik vojvodjanske ravnice, Panonski Mornar. Ne želim više da pišem zašto ne volim ovu inicijativu, ove su mi godine donele mnoge gubitke i žalosti, a Mornar izvesno neće biti poslenji.
   Ovo je nije ono što je Pesnik zaslužio, iz mnogih razloga…

   1. Ne razumem šta govorite.
      A zašto je i kako Balašević napisao Ne lomite mi bagrenje objasnio je na koncertu Živeti slobodno 2000. u Narodnom pozorištu u Beogradu posle 5.oktobra.
      Poslušajte snimak.

2. Svaka čast ljudi.

3. Najezila sam se citajuci ovaj tekst