Dogodio se veliki požar na deponiji Duboko kraj Užica. Na nekada sanitarnoj deponiji komunalnog otpada došlo je do koncentrovanja metana, koji se stvara mikrobiološkom razgradnjom organskih jedinjenja u komunalnom otpadu. Kontrola količine i emisije metana nije bila odgovarajuća, i stvorili su se uslovi za izbijanje požara.
Tihim gorenjem organske supstance na relativno niskoj temperaturi stvaraju se različita organska jedinjenja.
U hemiji životne sredine ona se nazivaju dugotrajne organske zagađujuće supstance (Persistent Organic Pollutants), ili skraćeno POPs hemikalije.
Dugotrajne su zato što dugo ostaju nataložene u zemljištu i recentnim sedimentima, a opasne su jer su jako toksične i kancerogene.
U pitanju su različita policiklična aromatična jedinjenja, polihlorovani dibenzo para dioksini i polihrolovani dibenzo para furani.
I ne samo oni. Gašenjem pozara, utihnuo je plamen, ali su ostali polutanti i za dugo vremena zagađeno zemljište na lokalitetu deponije Duboko, mahom poljoprivredno.
Požar je sa ekohemijskog aspekta ogroman i neverovatan akcident.
Međutim, sa opštedruštvenog, socijalnog, pa i političkog, je još neverovatniji.
Potpuno bi bilo logično da se odgovorni za katastrofu apokalitičnih razmera procesuiraju, i da se proceni udeo njihove krivice u nedelu.
Od rukovodstva deponije, preko gradskog rukovodstva, pa sve do resornog ministarstva za životnu sredinu.
To je preduslov da se proces deponovanja u Užicu i celom regionu zapadne Srbije vrati na normalan kolosek, i da se napravi racionalan plan za budućnost.
Međutim, nekoliko dana pred lokalne izbore u Užicu, čujemo da se povodom celog događaja dele neke pohvale, zahvalnice, priznanja, ili šta li već. To stvarno može da se desi samo u državi kakva je danas Srbija.
Jer jedno delo sa jakim kriminalnim karakteristikama se stavlja u okvire afirmativnog.
Ne znamo da li je tako nešto mogućno i u najkorumpiranijim državama Latinske Amerike.
Po ko zna koji put nešto što je za svaku osudu i kritiku, proglašava se uspehom i pozitivnim aktom.
Postoje građani Srbije koji će istinski to tako i da prihvate. Jer na režimskim televizijama, radijima i novinama rade stručnjaci sa visokim manipulativnim sposobnostima.
To znamo. Jedna grupa građana će da shvati o čemu se radi, ali će po ko zna koji put da sagne glavu, da istrpi, zarad očuvanja posla i gole egzistencije.
Organizatori manipulacije će da likuju zbog još jednog dobro odrađenog posla.
Kriminalne strukture sve ovo mnogo i ne interesuje.
Opozicioni lokalni političari, uglavnom kažu, neće da zloupotrebljavaju jednu opšte opasnu katastrofu, bez obzira na to ko je i koliko kriv.
A misleći ljudi će da se nerviraju, i da se po ko zna koji put pitaju, a gde je granica ovog ludila.
Ali, kao da je to bitno. U Vučićevoj autokratiji oni su ionako najmanje važni.
Autor je profesor Univerziteta u Beogradu i potpredsednik Demokratske stranke
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.