„Đura će ti oprostiti što te tukao“

Ako sagledamo nacionalnu politiku prema regionu, mnoge stvari su krenule nabolje u poslednjih par godina. Srbija je prepoznata kao lider u stabilizaciji političkih odnosa na Balkanu. Svim susedima pružena je ruka saradnje na osnovama obostranog interesa. Sukobi iz prošlosti gotovo su prestali da opterećuju odnose novih generacija. Nakon 68 godina, jedan albanski državnik pozvan je u zvaničnu posetu Beogradu. Na samitu u Berlinu, premijer Srbije predstavio je niz projekata koji bi mogli da ujedine zemlje Zapadnog Balkana i šire, počev od izgradnje puteva do inicijative za stvaranjem međudržavnog programa razmene mladih.

Epilog ove pozitivno usmerene politike jeste javno ponižavanje Srbije od strane Edija Rame i osuda vlasti Srbije koju je inicirala Hrvatska u okviru usvojene Rezolucije Evropskog parlamenta o Šešelju. Osnovna je dilema da li je Srbija u svojoj politici prema regionu loše postupila, izabrala pogrešan momenat, ili joj je pak poslata jasna poruka. Zazvučaće konspirativno, ali potezi pojedinih predstavnika zemalja u regionu nemaju logično objašnjenje ukoliko nije po sredi da se Srbiji onemogući da izađe iz uloge „lošeg momka“ na Balkanu.

Dron sa zastavom Velike Albanije bio je dovoljan da obesmisli istorijski susret srpskog i albanskog premijera. Ni to nije bilo dovoljno, pa se premijer Rama osigurao izjavom da bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova. Sagledajmo nekoliko činjenica. Poseta nakon više od pola veka je svakako poseban, ali i osetljiv momenat. Protokolom je jasno utvrđeno šta su teme razgovora. Nijedan zvaničnik ranije, uključujući svetske lidere poput Angele Merkel, Džozefa Bajdena, Hilari Klinton i baronese Ešton nisu govorili o neophodnosti da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već samo da je potrebna „normalizacija odnosa“. Ali je zato premijer Rama rešio da nam saopšti „veliku istinu“. Albance u Albaniji i na Kosovu do sada nisu mogli na ulice da izvedu velika nezaposlenost, korupcija, kriminal u svim porama društva, ali ih je pokrenuo dron i nekoliko zapaljivih političkih poruka. Edi Rama je ostvario svoju misiju – osujetio je ideju da se uspostave relaksiraniji odnosi između Srbije i Albanije, otežao je atmosferu pregovora Beograda i Prištine, a što je još važnije, osigurao je da u albanskom političkom diskursu „ugroženost“ od Srbije bude osnova za politiku straha i paravan za neuspelu demokratizaciju i liberalizaciju društva.

Ideja o Velikoj Srbiji, ako zamre u modernoj Srbiji, svoj večni život osigurala je u Hrvatskoj. I naredni izbori koji se tiču budućnosti hrvatskih građana zasnivaće se na utvarama iz prošlosti. Za ne verovati, Šešelj će odlučiti budućeg stanovnika na Pantovčaku. Liderima u Hrvatskoj je izgleda dosadna i politički štetna uloga članice EU koja ima zadatak da pomogne zemljama Zapadnog Balkana u daljim evrointegracijama. Oštre poruke praćene iniciranjem Rezolucije Evropskog parlamenta – koja nije obavezujuća, ali svakako nosi određenu simboliku – u narednom periodu su poremetile odnose Srbije i Hrvatske. Hrvatska nije zadovoljna odnosom vlasti Srbije prema izjavi čoveka koji u ovom trenutku nije nikakav relevantan politički faktor i lider je vanparlamentarne stranke. Šešelj je pušten iz Haga bezuslovno, u odsustvu koordinacije sa Beogradom, nakon 11 godina provedenih u pritvoru bez presude. Zahteva se osuda izjave koja ni na koji način ne odudara od njegovog uobičajenog političkog obraćanja u protekle više od dve decenije.

Razumljivo je da se u Hrvatskoj zahuktava izborna kampanja, u odsustvu pravih poruka, izražena nacionalna retorika može obezbediti sigurne glasove. Ipak, trebalo bi imati meru. Jedna od najglasnijih zagovornika Rezolucije u EP bila je Ruža Tomašić, poznata po izjavi da je Hrvatska država Hrvata, a da su svi ostali u njoj gosti. Šešelj je u Srbiji prošlost, Tomašićeva je u Hrvatskoj sadašnjost.

Srbiju kao državu pomirenja i saradnje ne žele da vide pojedini centri u regionu. Trenutan položaj u kome se nalazimo slikovito je opisao premijer Vučić citirajući tekst iz filma „Balkanski špijun“. Đura će nam oprostiti što nas je tukao, Danica će spremiti ručak pomirenja, a mi ćemo morati da još neko vreme izigravamo lošeg momka u kraju. Na dalekom štapu je ideja o regionu bez sukoba i zahlađenih odnosa, a takvi smo mnogima i van Balkana najpogodniji.

Autor je istraživač saradnik na Fakultetu političkih nauka