Đurđevdan ili Ederlezi

Međutim, izgleda da nam je po običaju lakše pribeći važećim stereotipima nego iste razbiti, pa tako i u slučaju Đurđevdana i 6. maja.

Đurđevdan, ili Ederlezi, tradicionalno zaista pripada (i) Romima.

Tačno je i da je u pitanju praznik kojim se dočekuje proleće.

Gde se najčešće stvara zabluda?

Najveća greška ili stereotip je da se radi o ekskluzivno romskom tradicionalnom prazniku Đurđevdanu, ali nije tako.

Homogenizacija je vrlo jednostavan proces u kojem su „svi isti“, što je evidentno iz univerzalnog pristupa tematici Đurđevdana, i apsolutno je šokantno da, posebno u mainstream medijima, ne postoji drugačiji tretman teme romskog praznika osim već ilustrovanog, a ovo donekle objašnjava i nedostatak drugačijeg iskustva proslave Đurđevdana osim drena, crvenih krpica i kupanja u reci.

Nećete naći primer kako jedna romska porodica u urbanoj sredini slavi Đurđevdan, posebno ne ona koja, recimo, pripada srednjoj klasi.

Homogenizacija ide dotle, da čak i kada mediji posete neko urbano naselje u Beogradu, Kragujevcu, Jagodini, Novom Sadu ili Subotici, slika govori jedno, a novinar drugo.

Posebno zabrinjava to što bi se, da se radilo o bilo kojoj drugoj etničkoj zajednici, isključivo govorilo iz perspektive tradicije.

Svakako da ezoterije i mistike ima u priči o sv. Georgiju ili Juraju, hrišćanskom svecu čiji je Đurđevdan praznik u toj mitologiji.

Naime, u interpretaciji priče o sv. Georgiju, posebno kod pravoslavaca, gde je jedan od retkih svetaca sa dva praznika (drugi je Đurđic u novembru), itekako se mešaju istorija i mistika, pa je tako opšteprihvaćena reprezentacija Georgija ona u kojoj kopljem ubija zmaja.

Retki su oni koji poštuju ovog sveca, a koji zaista znaju razlog njegove kanonizacije – koji leži u činjenici da je u jednom od istupa protiv progona ranih hrišćana stao pred samog rimskog cara Dioklecijana i deklarisao se kao hrišćanin, što ga je odvelo u tamnicu i smrt.

Još je manje poznato da je rođen krajem 3. veka u Kapadokiji, današnjoj Turskoj, a da je život proveo u Palestini.

Sve što najčešće znamo o Georgiju jeste da je ubio zmaja koji je jeo decu – ono što smo nasledili iz originalno gruzijske priče koja je prošla ko zna koliko verzija dok konačno nije zapisana u 11. veku.

Kakva je veza između Đurđevdana, Ederlezija i Roma?

Ederlezi je najstariji i najradosniji, a za većinu Roma i najveći praznik tokom kalendarske godine.

Ovaj praznik proslavljaju svi Romi, bez obzira jesu li pravoslavni ili katolički hrišćani ili su pripadnici islamske vere.

Romima kao putujućem narodu, kako ih često nazivaju pripadnici drugih naroda, završetak putovanja je kada dođe sneg i zima, a „točak se ponovo pokrene“ u proleće, kada dođe toplije vreme.

Taj prastari i najznačajniji romski praznik Ederlezi, dolaskom Roma na Balkan krajem 14. i početkom 15. veka, našao je svoje mesto i opstao u simbiozi s obeležavanjem velikog hrišćanskog praznika Đurđevdana.

Kako se taj praznik, po julijanskom kalendaru, slavi 6. maja, a to je vreme kada na ovim prostorima stižu veće temperature i više sunca, upravo je taj praznik prepoznat kao simbolični dan slavljenja dolaska proleća i romski Ederlezi je poistovećen s Đurđevdanom.

Zašto je Ederlezi važan za sve Rome?

Kakva su verovanja?

Pripreme za Ederlezi/Đurđevdan, Romi započinju dan pre obeležavanja ovog praznika, petog maja.

Tada se pripremaju hrana i kolači.

Za neke Rome veoma je važno i kupanje u reci, pre izlaska sunca, takozvani Đurđevdanski uranak.

U reku se bacaju venci od raznog cveća koje se može pronaći u to doba godine.

Jagnje ima posebnu važnost u obeležavanju ovog praznika.

Žrtvovanjem jagnjeta, koje ne sme biti rođeno godinu ranije, porodica se spašava svih načinjenih grehova, a muška deca tim činom postaju zdravija i naprednija.

Na taj dan, Romi se svečano oblače, stavlja se nakit, odjekuje romska muzika i pleše se romsko kolo.

Domovi se ukrašavaju cvećem i grančicama đurđevka i lipe u znak dobrodošlice proleću i njihovom zaštitniku Ederleziju, koji je, veruje se, u neka stara vremena pobedio veliko zlo (Aždahu) i tako spasao svu decu sveta.

Međutim, u današnje vreme retke su romske porodice koje se pridržavaju ovih načela i običaja, već se odavno sve pretvorilo u „urbanističko svetkovanje“.

Jedno je sigurno, svaki Rom, bilo da je hrišćanin ili musliman, podjednako se raduje Ederleziju, odnosno Đurđevdanu.

Autor je novinar