Sopran Katarina Jovanović važi za jedan od najlepših i najekspresivnijih glasova na operskim i koncertnim podijumima, a svoje raznoliko umeće iskazala je i ulogom u komadu Zlatka Pakovića „Filosofija palanke: Božićni oratorijum“ u čast Radomiru Konstantinoviću, koji je pretpremijerno izveden 28. decembra u CZKD, a prekjuče premijerno u Zadužbini Ilije Kolarca. Jedna od najvećih potvrda veličanstvenosti njenog glasa je i što je postala Vitez Francuske pre nekoliko godina.
Još tada, prilikom uručenja ordena Francuskog viteza umetnosti, Katarina Jovanović je istakla da joj je važno što u Francuskoj ambasadi izvode Vagnera jer je su joj bliska pitanja sukoba, pomirenja, političke odgovornosti i uloge umetnika u pomirenju, pogotovo u zemlji kao Srbija koja je prošla kroz užasne godine devedesetih koje se nisu završile strašnim bombardovanjem 1999. nego se nastavljaju i danas u drugim oblicima.
„Mislim da je odgovornost umetnika da bude svestan toga i svoje uloge u mogućnosti da pomogne sebi i drugima da prevaziđu te strašne rane koje svi vučemo od ranije“, ocenila je Jovanović.
Tokom priprema za koncert sa Edinom Karamazovim pod nazivom „Kaldrma“, umetnica je u jednom intervjuu napomenula da voli kaldrmu, te da ta ljubav oslobađa kaldrme, na filosofski način.
„Da ja mogu, voleći tu kaldrmu, da zavolim i asfalt Los Anđelesa. Ali da ako ne volim kaldrmu sa koje sam potekla, ne mogu voleti, ne mogu poštovati asfalte drugih gradova. Dvojnost je kod umetnika dobra stvar. Još je bolje ako tu dvojnost prihvatite kao svoju prirodu. Ne boriti se protiv nje. Ne želeti 'ovo hoću da podvučem, a ono drugo da ubijem!' – to je loša ideja“, kazala je Katarina Jovanović.
Kaže da svaku kreaciju mora da postoji ljubav, a što se tiče pedagoškog rada, kaže da se ne predaje lako i da je uporna da se približi učeniku.
Međunarodnu karijeru započela je pobedom na takmičenju Monserat Kabalje 2000. kada je postala njena stipendistkinja, ali i bliska prijateljica. Zahvaljujući Katarini, čuvena umetnica posetila je Beograd. Bila je finalista i takmičenja Operalia Plasida Dominga i brojnim drugim. Radila je sa vodećim dirigentima i orkestrima, nastupajući u prestižnim koncertnim salama širom Evrope.
Diplomirala je i magistrirala na beogradskom Fakultetu muzičkih umetnosti. U Srbiji, u Aleksandrovcu Župskom, gde je rođena, osnovala je međunarodni festival klasične muzike Kos art, a u Beogradu je docent na Katedri solo pevanje FMU. Rođena je 17. aprila 1973.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
