Dobili smo Sašu Jankovića

Naime, krimogeni karakter i mafijaška pamet aktuelne vlasti u direktnoj su koliziji sa svim demokratskim principima na kojima je, bar na papiru, od oktobra 2000. godine do danas počivalo srpsko društvo. Jer za njih ne postoje opšte važeća pravila, zakoni, moralni principi. Mafijaška svest zna samo za pravno, političko i fizičko nasilje nad neistomišljenicima ili svojim, kako oni misle, podanicima, a ne građanima.

Pa ljudi moji, čovek je ukinuo sve državne institucije, blokirao rad Parlamenta, privatizovao i vojsku i policiju, krenuo da spoji funkcije premijera i predsednika države, osvojio sve štampane i elektronske medije, a naši politički čimbenici, pa i dobar deo građana, za sve to vreme se iščuđavaju u stilu: „Ovo je nezapamćeno, ovo je strašno, ovo liči na Severnu Koreju“. Hrvati imaju pravi izraz za tako nešto, kažu: „Čude se kao pura dreku“.

Zašto već jednom sve te stvari ne nazvati pravim imenom? U Srbiji je, ljudi, izveden klasični državni udar. Čovek je pred našim očima suspendovao Ustav, u slučaju Savamale i pravnu državu, zatvorio Parlament, i šta još treba uradi da mi shvatimo o čemu se radi? Optužba da je Nataša Jeremić šef narko-mafije, lik AV-a na svim naslovnim stranama štampanih medija uoči izborne tišine (osim građanskog Danasa i AV-ove omiljene žutare čija je naslovna strana optužila protivkandidate za ono što je on već izveo), kao i čitav niz političkih zloupotreba i manipulacija, gafova i incidenata, konačno i rezultati izbora, sve su to posledice prethodno izvedenog pravnog i političkog nasilja nad državnim institucijama.

Kaže naš dični AV u svom zadnjem predizbornom obraćanju narodu: „Obećavam da ću da se borim protiv onih koji hoće makedonski scenario u Srbiji. Boriću se do poslednjeg daha, svom snagom da sačuvamo mir i stabilnost. To je moj zavet vama, to je moj zavet Srbiji.“ Pa dobro, dragi naš i voljeni i silni vođo, ti kao premijer Vlade, predsednik vladajuće stranke u Parlamentu, sad već i predsednik države i od početka koordinator svih službi bezbednosti, sigurno znaš više od nas. Pa zašto ćutiš, zašto ne kažeš ko su ti koji hoće makedonski scenario u Srbiji i šta to znači? I protiv koga ćeš se boriti sam, da sačuvaš mir i stabilnost u Srbiji? Kaži nam da ti pomognemo da se borimo zajedno, jer valjda je svakom živom i normalnom stvoru u ovoj zemlji stalo da ima mir i stabilnost. Biće ipak da se ti zavetuješ svojoj bratiji a ne građanima Srbije, da za tebe mir i stabilnost znače da niko ne sme da pisne ma šta mu se desilo u životu, niko ne sme da zucne protiv tebe i tvoje bratije!

Iako u ovom trenutku izgleda da je izvor moći AV-a nedodirljiv, postoji nešto što pokazuje da je i te kako porozan. Reč je o jednom, za građane Srbije dragocenom političkom dobitku stečenom u ovim izbornim danima. To je nešto što malo ko na političkoj sceni Srbije razume na čelu sa AV-om, iako ništa drugo u životu i nije radio nego se bavio politikom. Naime, odnosi u politici su kauzalni tj. uzročno-posledični pa je shodno tome u minulim izbornim danima, i ne hoteći, naš „Kralj političkog kupleraja“ stvorio Srbiji „Kralja države i prava“ – Sašu Jankovića. Nešto novo na političkoj sceni Srbije i nije moglo da se stvori preko noći, niti samo od sebe. Tu novost stvorila je građanska svest ljudi u Srbiji, do koje je moralo da dođe, posle svih višedecenijskih muka i trpljenja pod raznim pa i demokratskim vlastodršcima. Jer četvrtvekovna vladavina nacionalsocijalista i šovinista (osim kratkog perioda pre Đinđićevog streljanja) počela je da ugrožava same temelje države i sam opstanak društva.

Nije bilo ni vremena ni prilike da Saša Janković u ovoj kampanji obrazlaže i objašnjava šta je kratkoročni a šta dugoročni cilj njegovog ulaska u politiku. I jedan i drugi vezani su za minule izbore, ali ne i za rezultate istih. Naime dobio ili izgubio predsedničku trku – govorio mi je Saša Janković, želim da napravim političku organizaciju novog tipa, koja će zajedno sa drugim političkim strankama evropske i demokratske orijentacije formirati većinski demokratski blok u Parlamentu.

Taj politički novitet u Srbiji mogao bi da se zove Savez građana Srbije (SGS). Činili bi ga svi građani koji su glasali za Jankovića. U Glavni odbor te nove političke organizacije (dakle, saveza a ne partije) ušli bi pored 100 javnih ličnosti koje su Jankovića kandidovale za predsednika, po jedan ugledni nestranački građanin iz svake varoši i grada, kao i po jedan ugledni poljoprivrednik iz svakog velikog sela Srbije. To će biti „zdravo političko jezgro Srbije“ o kome je govorio glumac Nikola Đuričko na završnoj konvenciji Saše Jankovića prošle nedelje u Beogradu.

Bio je to miting ponosa i dostojanstva na dva centralna beogradska trga, kojim su građani Beograda po ko zna koji put pokazali da znaju ko je ko i šta je šta u politici, najavljujući izlazak iz političke letargije. Jer je u šetnju, prkoseći pretnjama i strahu, krenulo blizu dvadeset hiljada pretežno mladih ljudi. Niko ih nije zvao, samoorganizovali su se preko društvenih mreža, bez pozivnica, bez sendviča i dnevnica. Sve bi to moglo da znači da Gutenbergova štamparska galaksija kojom u Srbiji dominira Vučić kao i klasične televizije koje svakog dana izveštavaju samo o AV-u, zajedno sa svojim uzurpatorom, polako ali sigurno odlaze na smetlište istorije. Nema dakle drugog kruga, ali će treće „poluvreme“ ovih izbora biti odlučujuće.

Autor je urednik Sportske galaksije.