Dobro došli u filozofiju tame: Povodom teksta „Verujuća Srbija“ Alekseja Kišjuhasa

Da je samo polovina od tih 80 odsto pravoslavaca na nedeljnim liturgijama, ne bi moglo ni da se uđe u bilo koji pravoslavni hram u zemlji. I procentualni broj ateista sigurno je dvocifren – mnogi su ateisti, a da to ne znaju. Dobar broj ljudi izjašnjavaju se kao vernici, a da to nisu, lično je iskustvo potpisnika ovih redova.

E, da bi razjasnili zašto su ovakvi podaci, moramo znati kako je postavljeno popisivačko pitanje, šta svaka anketirana osoba podrazumeva pod rečju veroispovest, vera ili ateista. Definicije su drugačije, od slučaja do slučaja, a za verovati je da određeni broj anketiranih i ne zna šta znači ateista, i šta znači izjašnjavati se kao vernik pravoslavne vere.

Ako jedna osoba kaže da sigurno postoji život posle smrti, ali da ne veruje u boga ili bilo koje božanstvo i da duša posle smrti lebdi i putuje beskrajnim kosmosom – u koju kategoriju je staviti?

Ogromni su metodološki problemi u istraživanju religioznost. Uzmimo slučaj Kine. Može se pretpostaviti kakvu je duhovnu pustoš mogao da ostavi rigidni komunizam, ali je pitanje da li to nešto značajnije može objasniti. Po jednom internet-istraživanju, Kina je na prvom mestu sa 91 odsto deklarisanih ateista, dok je po drugim anketama taj procenat manji, u Vikipediji je 73 odsto.

Ali, ovde postoji jedan specifičan problem – preovlađajuća religija je tzv. Kineska narodna religija, koje spaja sve i svašta, filozofiju i religiju, svetski priznate i nepriznate religije. Slavi se Buda, Konfučije, tao kao univerzalni princip postojanja, ostali tradicionalni bogovi, slave se istorijske ličnosti koje su stvarno postojale, izmišljene i legendarne ličnosti za koje ne znamo da li su stvarno postojale, heroji rata… Moraju se, dakle, postaviti dodatna pitanja.

MODERNO ILI NE: Aleksej Kišjuhas piše u Danasu: „Religijska vera svakako jeste u opadanju ili u defanzivi gotovo svuda u modernom svetu. Svuda, osim u antimodernoj Republici Srbiji.“ Samo trenutak, moderno je biti ateista, a nije moderno biti vernik? Hajdemo da svi budemo ateisti, važno je da budemo moderni.

Da li je Srbija (anti)moderna zavisi od kriterijuma koji postavimo u društvenom istraživanju što nema nikakve veze sa religioznošću. SAD su svakako moderna zemlja, a ipak, prisutan je blagi porast hrišćanskih vernika. Da li Amerika postaje sve više antimoderna? Kišjuhas tvrdi da religija stoji iza mnogih, ako ne i svih zala ovoga sveta. Očigledno, ne shvatajući jednu stvar.

Religija je koncept, filozofija preko koje se može objasniti svet, ideologija koja može biti destruktivna i kreativna, to je nematerijalna komponenta. Religija nije ništa učunila ljudima, to su uradili religijski ljudi. Kako može mrtva stvar, zamišljeni koncept nauditi nekome? Ima i ljudi koje su zaista počinili zlo u ime neke religije ili ideologije.

Ali nije kriva ideologija, krivi su ljudi koji su njeni nosioci. Komunizam nije uništio milione ljudskih života, komunisti su to uradili, živi ljudi… LJudi su ti koji su počinili zločine, a ne religija, mada je ona često bila snažan motiv. U 20, najsmrtonosnijem veku u istoriji čovečanstva, ko je ubijao u ime ateizma? Hitler, Staljin, Mao Ce Tung, Pol Pot…

Koji se rat u 20. veku vodio u ime vere i religije? U nekim ratovima ima obrisa religijskih elemenata, ali religija nije bila primaran motiv. Gde je religijski motiv u Ukrajinskom ratu?

Kognitivna evolucija čoveka nikad nije dokazana, pitajte Čomskog, osnivača moderne lingvistike, a on nije vernik. To je samo mit, a potpisnik ovog teksta dodaje, čista laž koja se širi u određene svrhe. Religija se pojavljuje pre 150.000 godina!? Pa tada još nisu postojala ljudska stvorenja, u modernom smislu reči.

Najstarija civilizacija verovatno je nastala u turskom mestu Gobekli Tepe, pre 12.000 godina, to je arheološki, naučno dokazano, a pre toga – nema nijednog dokaz za postojanje bilo kakve civilizacije, a tek kamoli religije. Ako se misli na Kromanjonce, oni jesu postojali najmanje 100.000 godina, ali tehnološki i kognitivno nazadovali su milenijumima… Oni nisu bili bića stvorena „po Božjem liku i obličju“.

(NE)ISTINA: Bertrand Rasel, britanski filozof koga Kišjuhas hvali na sva usta, jednom prilikom je rekao: „Ono što nauka ne može da otkrije – to nikad nećemo saznati.“ Zaista? Dakle, nauka je sve. A da li je to naučno dokazano? Nije!

To je filozofski stav. Prema tome, ne može biti istina. Današnje hrišćanske apologete lako razbijaju Raselov filozofski pogled u 15 minuta, ali nema prostora za detaljnije bavljenje time. Kao ni za objašnjavanje zašto se ne može, iz racionalnih, logičkih i analitičkih, pa čak i naučnih razloga, hrišćanstvo stavljati u istu ravan sa Zevsom, Jupiterom, Ozirisom, Odinom, Perunom i ostalim lažnim, kreiranim bogovima, kao što to radi Kišjuhas.

„Verujuća i nebeska Srbija bi zato mogla da se spusti na zemlju već jednom“ – piše Kišjuhas. A kad to Srbija nije bila na zemlji, kad je to bila na nebesima, ili gde god već? Gde je sad ako nije na zemlji? Kišjuhas tvrdi da uz pomoć logike i naučnih saznanja treba da odbacimo religijske dogme, a jedna od njih je slobodna volja.

On pravilno prepoznaje da je postojanje slobodne volje snažan argument za dokazivanje istinitosti hrišćanstva. Tako da, po ateistima, slobodna volja ne postoji. Postoji čak i mala grupa hrišćana – kalvinisti, koji negiraju postojanje slobodne volje. Pitanje za Kišjunasa: „Da li ste prilog od 25. juna napisali po slobodnoj volji ili ne?

Da li vam je neko prislonio pištolj na čelo dok ste kucali tekst?“ Ako jeste, recite ko je to – da se ja obračunam sa njim! Postoji jedan metanarativ, filozofski stav primenljiv u svim vremenima i u svim slučajevima, a koji glasi „Odsustvo dokaza nije dokaz odsutnosti.“ Prostijim rečima, ne možete da dokažete da nešto ne postoji! Kako možete dokazati da ne postoji Bog? Kako možete dokazati da ne postoji život posle smrti? Ovom vrlom ateističkom sociologu želim puno sreće u dokazivanju da nešto ne postoji, ma šta to bilo.

A sad, nešto i o nauci u koju on polaže mnogo nade. Zapitajmo se zašto sve više fizičara napušta i kritikuje teoriju velikog praska. Pretpostavka: zbog toga što više kreacionista prihvata tu teoriju u kojoj nema ništa kontradiktorno sa biblijskim nastankom sveta.

Tako da su, počevši od knjige Lorensa Krausa, redefinisali teoriju o nastanku svemira u teoriju ništa je kreiralo sve. Kako to samo lepo zvuči, ali gde je tu logika i razum? Dokaz? Sad ateistički fizičari rade na definiciji pojma ništa. Da vidimo šta će od toga izaći?

RAZUM: Srbija treba da se rukovodi razumom i znanjem? Koja se to država, recimo u okruženju, ne vodi razumom i znanjem? Bugarska možda? Bugarska se rukovodi razumom i znanjem, a mi ne? Srbija je, u principu, protiv nauke, protiv znanja? Crkva, naša crkva je protiv nauke?

Gde to? Lenjinov komesar za obrazovanje, izvesni Anatolij Vasiljevič Lunačarski, 1920. je napisao, a zabeležila profesorka Ksenija Končarević: „Mrzimo i mrzećemo i hrišćanstvo i hrišćane. Najbolje među njima mi smatramo za svoje najgore neprijatelje. Propovedaju ljubav ka bližnjem, a sa njom i milost i praštanje, dakle, sve ono što je u suštoj suprotnosti sa našim načelima, s našim radom i s našim planom. Do đavola svaka ljubav ka bližnjima! Nama je potrebna mržnja, mržnja, a ne ljubav. Eto, iz tih razloga mi moramo da učimo i pamtimo kako da mrzimo i progonimo…“

Kažu da ni Lenjinu nisu prijale ove reč. Ipak, nije smenio svog komesara. Da li je Kišjuhasov pogled na svet i hrišćanstvo tj. religiju toliko drugačiji od ove izjave. To neka procene čitaoci.

Ateizam jeste u naletu i povećava se broj ateista u svetu, to se ne može osporiti, na veliku žalost potpisnika ovog teksta. A kad se ljudima kaže da će ateizam, kao filozofija tame, na kraju pobediti, gledaju razrogačenih očiju. I vernici i nevernici.

Malo se smire kad im kažete da Tvorac svemira ne bi ni došao da napravi „novu zemlju“, „nova tela“ i „novu vrstu egzistencije“, da postoji svet u kome ga većina ljudi obožava i slavi, po slobodnoj volji.

Zašto je ateizam filozofijom tame? Pa kako drugačije nazivati ideologiju koja kaže da ne postoji ništa osim potpunog crnila i tišine večnog groba? Ili, šaljivim rečima američkog novinara Malkolma Mugeridža: „Mi znamo da ne postoji ništa posle smrti, zato što pitamo mrtve, a oni nam ništa ne odgovaraju!“ Kako nazvati filozofiju koja kaže da ne postoji koncept završne pravde? Ubijete šest miliona pripadnika jednog naroda i onda samo sebi prosvirate mozak i – problem rešen.

A na kraju – ljubav? Otkud sad ljubav? Kišjuhas kaže da „bi Srbija mogla da uredi svoje društvo i vodi svoj život inspirisana ljubavlju“?

Poznati britanski ateista Kristofer Hačens rekao je „da je ljubav samo hemija“. Kad bi pokazao hemijske elemente od kojih se sastoji ljubav ili koji delovi ljudskog genoma sačinjavaju ljubav, možda bi mu se i poverovalo? Kako jedan nematerijalni koncept može da vodi i menja materijalan svet?

Kako se može verovati u nešto što ne može da se vidi, čuje ili da opipa? Odakle ljubav, kako se stvorila? Možda ju je stvorio samodirigujući proces koji neki nazivaju evolucija. Kako, gde, zašto? I on u tome nalazi „određenu lepotu, mentalno odrastanje i civilizacijsku zrelost“? Da smo nastali slučajno, a ne po određenoj svrsi?

Da li bi neko od nas voleo da mu roditelji saopšte da je proizvod slučajnosti, loše sreće, privremene strasti ili onog najstrašnijeg – silovanja? Može biti zabavno gledati, kao u jednoj dokumentarnoj emisiji, naprave neku blatnjavu baru, pa je i zagrevaju i u njoj pokušavaju da iz nežive materije stvore živu. A imali su i nekoliko lončića. Ne valja kad pobrkate lončiće.

Autor je sociolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.