Dobro je što su Đilas i Vučić seli u barku

Živeli su u Trogiru, gde je Ranko proveo najlepše godine svog života.

I kada je ispustio svoju staklenu kuglu iz ruke, jednog jutra u pet sati u nekoj beloj sobi neke zgrade, nije rekao šRužin pupoljakš. Ja verujem da je rekao… „Trogir“!

Dalmatinac. Iz grada Trogira. Sa velikim zadovoljstvom kažem da je bio Hrvat, ali je izabrao da nastavi svoj život u Beogradu.

Poslednjih nekoliko godina proveo sam puno vremena sa Rankom Munitićem. Razmenjivali smo kasete sa retkim filmovima i razgovarali o filmu. Normalno da sam više slušao. Pomagao sam mu prilikom pisanja knjige o mom ocu, sa jednostavnim naslovom „Čkalja“. Pričao sam Ranku o delovima očevog života koji nigde nisu objavljeni.

Jednog dana ispričao mi je Ranko istinitu priču o svom ocu.

– Moj otac je bio Trogiranin i život mu je kao i većini bio more.

Imao je najboljeg prijatelja s kojim se posvađao u mladosti. Kako su prolazile godine, tako su zaboravili razlog svađe ali i dalje nastavili da se ne primećuju.

Imali su jednu barku koju su kupili zajedno pre nego što su se posvađali. Deliti je nisu mogli.

Ćuteći sve vreme na kopnu i na obali, pripremajući mreže i ostali pribor za ribolov, sedali bi u barku i odlazili prema pučini u potrazi za ribom.

Od prvog zaveslaja i celog dana, pa sve do sumraka i njihovog povratka i vezivanja barke za obalu, oni su sasvim normalno razgovarali.

Pričali o svemu i svačemu. Pričali viceve. Smejali se. Pevali. Bacali mrežu. Izvlačili je nekad punu, a nekad sa nekoliko malih riba koje su vraćali u more. Delili hranu koju su im supruge pripremile. Malo i vina. Ulov delili na pola.

Kad bi barka pristala uz obalu i njih dvojica stali na kopno, tog trenutka svaki razgovor bi prestajao. Poglede bi skretali i svako bi odlazio na svoju stranu.

I sve će tako biti do sledećeg lova.

Shvatali su da su barka, mreža, more i ribe, njihov život i da samo razgovorom i dogovorom mogu imati dobar ulov.

A od ribe se živelo. Jeli su je često. Prodavali. Barka im je bila izvor života i morali su razgovarati međusobno.

Trebalo je usaglasiti jedan pravac i naći mesto gde ima ribe. Baciti mrežu u istom trenutku. Izvući je zajednički. Sve je to zahtevalo razgovor i dogovor.

Bilo je dana kada je nevreme nailazilo iznenada. Kada su ih tukli i vetrovi i kiše. Prevrtali barku, a oni vraćali jedno drugo, okretali je, izbacivali vodu i ponovo nastavljali.

__________

Naša barka pušta vodu na sve strane. Motor trokira. Jedro pocepano, ali ide… Trakelja.

Dobro je što su Đilas i Vučić seli u barku.

Moramo svi zajedno da odredimo pravac kretanja i konačni cilj.

Nema više lutanja, do Sudnjeg dana, kao ukleti Vagnerov brod.

Zna se da je Đilas vođa opozicije. I u senci i na suncu. Ne određujemo više mi. Sada odlučuju oni veliki o nama malim. Da se posle ogromnih stradanja smirimo tamo gde nam je oduvek bilo mesto.

Počeli su da duvaju vetrovi ka zapadu i mi sa našom barkom možemo i moramo stići tamo.