Dogodilo se sinoć (pismo Gradonačelniku)

Prvi, opšti nalog za uplatu kojim me Crveni krst Beograda poziva da uplatim prilog za „Oporavak dece iz socijalno-ugroženih porodica“.

To me jako oneraspoloži jer posle svih malverzacija o kojima čitam i slušam skoro svakodnevno, izrazih u sebi sumnju u korektnost rada čak i Crvenog krsta. I dobro ću razmisliti pre nego odlučim da li da uplatim, a i raspitaću se kako se kontroliše trošenje sredstava sakupljenih dobrom voljom građana.

Drugi prilog je sa logotipom Infostana i grbom Beograda i obaveštava me da će neki osnovci i njihovi učitelji i nastavnici dobiti za onlajn nastavu prilagođene tablete i lap-topove.

Tražim potpise direktora Infostana i Gradonačelnika ali ih nema.

Jedini potpis koji sam našao je potpis nekoga ko se u sve meša, korova koji niče i za sada uspeva na plodnom tlu, na kršu a čini mi se i u močvari.

Odmah se zapitam gde je Gradonačelnik i u sebi mu uputim poruku: Gospodine Gradonačelniče, skinite pogled sa onih kućica za beogradske dživdžane i pogledajte kakav korov se širi oko tih kućica a i oko Vas.

Taj korov ne zaslužuje toliku pažnju javnosti a Vi ne zaslužujete takvo poniženje da Vas on baš svugde predstavlja. Svojim greškama će te se manje blamirati. Vi ste ipak ostvareni medicinski stručnjak. Molim Vas ne zamerite mi nego uzmite dirigentsku palicu u svoje ruke da Vas Beograđani pamte kao Gradonačelnika, pa kakvog takvog.

Sve me to podseti na doček naših zlatnih vaterpolista i ostalih zaslužnih olimpijaca. Dočekuje ih ministar sporta kao što je i red, verovatno je Predsednik sprečen. Ali gle čuda, ispred ministra nikao korov i on prvi pozdravlja državne slavodobitnike!

A ministar je proslavljeni vaterpolista i državni službenik visokog ranga. Ako neko nije shvatio o kome sam pisao onda sam džabe krečio, ali sve vas uveravam da se ovog korova možemo rešiti jedino izlaskom na izbore. To nije stvar dobre volje, to je obaveza!

Autor je instruktor letenja