foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Vrh političko-stranačke vlasti u Srbiji se i dalje prema građanima ponaša kao prevejani šibicar. Povodom pada betonske nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici i pogibije 15 ljudi, ubeđuju javnost, u stvari, svoje biračko telo, da se postupak utvrđivanja odgovornosti, pa i krivične, regularno odvija i da nema potrebe za sistemskim i personalnim promenama.
U tome, naravno, prednjači predsednik Republike. Od dana tragedije izgovorio je mnogobrojne neistine (kada je tvrdio da nadstrešnica nije renovirana, pa kad je to demantovano, da je pala zbog starosti, da su ugovori sa NR Kinom tajni, da će sudski postupak biti dug i težak, da on misli da nema krivice ministra Vesića koji mu je drug, a on drugove ne ostavlja na cedilu itd.), što predstavlja direktan pritisak na pravosuđe na koji niko nije zvanično reagovao.
Usledilo je potpuno neprimereno ponašanje za čoveka koji obavlja funkciju predsednika Republike kada se posle veličanstvenog oproštaja trideset hiljada građana od stradalih 5. Novembra u Novom Sadu, iznenada pojavio, ali ne na ovom skupu, nego u u stranačkim prostorijama SNS čiji su izlog oštetili ogorčeni građani prilikom protestne šetnje. Pozvao je na akciju protiv vandalizma prema Gradskoj kući. Istu noć se sve pretvorilo u akciju protiv aktivista i studenata. Naredba o sprovođenju istrage i prva hapšenja odgovornih za pad nadstrešnice se dogodila tek 22. novembra.
Posle brojnih protesta, svi znamo da zahtevi studenata za objavljivanjem svih dokaza, ne bi bili uvaženi da nisu blokirali rad fakulteta. Podrazumeva se da se ti dokazi upotrebe za privođenje odgovornih pravdi.
Pod tim pritiskom, istraga je ekspresno okončana, ali niko nije siguran da su u istrazi rasvetljen svi bitni aspekti ovog slučaja. Da se ne bi razotkrile brojne neistine, svi kapaciteti BIA i policije su korišćeni da se spreči da protesti budu prekretnica u borbi protiv korupcije i oživljavanja rada institucija koju je korumpirana vlast umrtvila i uzurpirala, u prvom redu javnog tužilaštva.
Da li je, ko i na koji način zahtevao ubrzavanje roka završetka radova na projektu brze pruge Novi Sad – Subotica za šest meseci. Da li je su istraženi tokovi novca i ugovori između izvođača radova – kineskog i podizvođača za zgradu ŽS u Novom Sadu – „Starting“ iz Batajnice i drugim podizvođačima? Niko nije siguran da se prema određivanju mere pritvora primenjuje jednaki aršini prema osumnjičenim stručnim licima i ranijem direktoru „Infrastruktura ŽS“, a drugi prema ex nadležnom ministru, njegovoj zamenici i v.d. direktorki. To se, kao ni mnoge druge stvari u istrazi, neće ni razrešiti ukoliko se studentske blokade i protesti građana ne nastave.
Predsednik Republike, je prema javno dostupnim dokazima požurivao izvođače radova da ceo posao završe 6 meseci ranije i obećao im znatno veću cenu, iako nema nikakvih nadležnosti u tom pogledu. S druge strane, ex v.f direktora ŽS tvrdi da je ministar Vesić više puta izjavio da mu je upravo Vučić u ovom poslu dao odrešene ruke. Dok se ne daju jasni i konkretni odgovori na izneta, ali I druga pitanja iz ove istrage, uzaludne su tvrdnje da je vlast prihvatila i ostvarila sve studentske zahteve.
Skrećući pažnju sa glavnih pitanja, svoje I odgovornosti najbližih saradnika, kakvi su gradonačelnici Novog Sada i pokrajinski funkcioneri, Aleksandar Vučić pokušava da nametne raspravu o tome da li je na protestu koji su nedavno studenti organizovali u Beogradu – na Slaviji bilo 28-9 hiljada ili sto hiljada ljudi. Pravi se kao da nije razumeo smisao studentskog protesta koji je održan u novogodišnjoj noći, tvrdi da je to bilo glupiranje.
Umesto javnog i jasnog odgovora na ova i mnoga druga pitanja iz korpusa zahteva studenta, u subotu, pred Božić, predsednik Republike je „počastio“ građane Republike Srbije još jednim svojim nastupom monološko-stranačkog tipa.
RTS je uživo prenosio sednicu Vlade, kojoj je on ponovo na poziv premijera prisustvovao. Aleksandar Vučić je bio jedini govornik na toj sednici sa temom „Aktuelna ekonomsko-politička situacija“. Većinu ministara je prozivao za nedovoljno angažovanje ili neprimereno ponašanje, davao im preporuke i konkretne zadatke.
Vučić je na početku podužeg izlaganja obavestio prisutne da će SAD uvesti direktne sveobuhvatne sankcije NIS-u, zbog čega nam slede problemi sa „Rafinerijom“ i „Petrohemijom“, ali i sa suštinskim opstankom ekonomije kakvu imamo. Kada je počeo da govori o rokovima, s obzirom da će SAD pre 15. januara zvanično saopštiti odluku o uvođenju ovih sankcija i dati nam 30 dana da sagledamo sve svoje mogućnosti, a za 60 dana moramo ceo proces da završimo, reč je spontano uzeo ministar finansija.
Siniša Mali je rekao: „Ne smemo da čekamo 15. mart. Moramo da znamo šta da radimo. Nećemo imati za plate i penzije.. „Insistirao je da se sve mora znati i razrešiti do 15. februara. Kada je ponovo uzeo reč predsednika Republike se obratio premijeru Vučeviću rečima: „Mislio sam da kod tebe postoji neki red, da ministri ne mogu da uzmu reč kad hoće..“ I tada su se, kao i u celokupnoj atmosferi, videlo kako funkcioniše vrh izvršne vlasti. Bespogovorno su ministri, pa i premijer, morali slušati privilegovanu reč i instrukcije Aleksandra Vučića, iako pojedini aspekti njegovog izlaganja zaista nisu bili za javnost, temu i povod ove sednice.
On je izjavio da je odlučio „sebi da dozvoli da bude slobodan čovek u slobodnoj zemlji“. Možda bi to bilo za pohvalu, da nije kao najistaknutiji funkcioner izvršne vlasti dužan da jednako predstavlja sve građane Srbije uz pravo da odlučuju u samo nekoliko više ili manje protokolarnih nadležnosti. I umesto da zahteva da sve grana vlasti rade nesmetano svoj posao i da se o pitanju kakvo je sankcije i svojinska struktura NIS-a izjasne, ukoliko je to potrebno, i građani i struka.
Vučić nameće svoj stav da je „neprijateljsko preuzimanje“ NIS-a poslednja opcija za rešavanje problema, ali da smatra da „ne treba da otimamo Rusima imovinu, već da u dobroj veri sa njima razgovaramo“, pa se ponudio da on o tome razgovara sa predsednikom Putinom.
Upravo to – da im se, ali nadležni, obraćaju u dobroj veri i da ih uvere profesionalno rade svoj deo posla – zahtevaju studenti i nezadovoljni građani. Dakle, ne samo da se formalno počne sa objavljivanjem sve dokumentacije, nego da državni organi povodom njihovih zahteva odmah postupaju u okviru svojih nadležnosti. Dok ne pruže dokaze da su to počeli da čine, blokade i protesti su – više nego opravdani.
Autor je je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
