Dok god mislite o izborima, Vučić mirno spava

Međutim važnije od toga kako će se glasati na imaginarnim predizborima jeste to da li je ostvarivo pošteno glasanje na regularnim gradskim, parlamentarnim ili predsedničkim izborima. Odgovor? Naravno da nije. Pitanje: pa zašto onda izlazite na njih?

Pošteni izbori naravno nisu mogući tamo gde bi trebalo da ih bude – na stvarnom biračkom mestu. Mafija nikada neće organizovati izbore koje može da izgubi. Mafija može da bude poražena jedino vaninstitucionalno, narodnim buntom koji neće moći da pobede kroz institucije koje su okupirali i kroz nameštene procedure, kroz medije i korupciju.

Baš zato se trude da ovu neravnopravnu političku trku uteraju u tor redovnih izbora – tamo gde su njihovi birački odbori, njihovi mediji, njihove finansije, njihove sudije, njihova policija, njihovi crni džipovi i batinaši, njihovi birački spiskovi. Tamo će pošteno da vas pobede, na izborima kojima ćete dati legitimitet.

Gospodin Zelenović to dobro zna. Sve to je on iskusio nedavno u Šapcu. U gradu u kome je imao i lokalnu vlast i organizovanu stranku i aktiviste i birače i lokalne medije i budžet i javna preduzeća i podršku zapadnih ambasadora. Pa su ga pregazili i oteli Šabac. I niko nije trepnuo. Što se javnosti i zapada tiče, sve je bilo pošteno – jer se desilo na izborima.

Dok god mislite da su izbori glavni i jedini mehanizam borbe, Vučić mirno spava. Pobediće vas svaki put. Sa predizborima ili bez njih.

Nadalje je logika jednako pogrešna. Režim ne opstaje na apstinentima, kojih je realno malo u odnosu na broj glasača prisutnih u Srbiji, i za koje ne možete da tvrdite da su svi opoziciono orijentisani.

Ovaj režim je baziran na reklamiranju ideje da je sve u redu i da je situacija pod kontrolom. A to je moguće jer imaju unutrašnji i spoljni legitimitet. Unutrašnji im je dalo učešće opozicije na izborima, čime je zadovoljen minimum fasade demokratije. Spoljni legitimitet imaju jer ispunjavaju sve naloge koje dobiju, u vezi Kosova i drugih pitanja.

Zbog toga mislim da cela ideja predizbora predstavlja samo traženje izgovora kako bi se učestvovalo na još jednim Vučićevim izborima sa unapred poznatim ishodom.

A ideja je po sebi osuđena na neuspeh. Ako vas već brine apstinencija, da li ste se zapitali kako će na entuzijazam opozicionih birača uticati izvestan fijasko predizbora?

Jer ipak govorimo o strankama koje treba da osmisle, organizuju i izvedu kompleksan proces predizbora, a koje međusobno mogu da se dogovore oko malo toga, uključujući i aktuelni dijalog sa vlastima.

Mnogi aktivisti, političari i istraživači su prethodnih nedelja u medijima navodili brojne probleme koje predizbori mogu doneti, uključujući i mene. Odgovor na te dileme u tekstu gospodina Zelenovića glasi: sve će to rešiti pravilnik.

Taj magični pravilnik bi u stvari bio interni dokument, na koji bi, pretpostavljam, svoj potpis stavili lideri opozicionih stranaka, tj. učesnici na predizborima. To bi sprečilo mahinacije sa glasovima? To bi garantovalo da niko neće voditi prljavu kampanju? Da će stranke poštovati proces i prihvatiti rezultate predizbora?

Podsetiću, ne tako davno, postojao je jedan dokument koji se zvao Sporazum sa narodom, a koji je potpisao i izvesni Nebojša Zelenović iz Šapca. Tim sporazumom su se iste te stranke opozicije obavezale da neće učestvovati na nepoštenim, neslobodnim i nedemokratskim izborima.

I šta se desilo? Puj-pike, ne važi.

Malo posle se desilo ono što se desilo na izborima u Šapcu.

Isto će se desiti i na izborima u Beogradu, bez obzira na to da li uspete da organizujete predizbore. Sve dok verujete da mafija može da se smeni na biralištu, isto će se dešavati.

Autor je generalni sekretar pokreta Oslobođenje