foto (BETAPHOTO AP Photo/Radivoje Pavičić)Kada srpska premijerka Ana Brnabić, na svečanoj akademiji povodom 30 godina od Dana RS, koji je, uzgred, Ustavni sud BiH više puta proglasio neustavnim, kaže da je RS „odraz viševekovnog sna“ a da je „srpski narod bio odlučan da spreči ponavljanje zločina iz Drugog svetskog rata koji je imao cilj da u potpunosti uništi srpski narod na ovim prostorima“, naravno da svesno prenebegava istinu koja je u državi Srbiji promenjiv i prilično rastegljiv pojam.
Problem je u tome što da bi se ostvario taj san tadašnji vojni i politički vrh Republike Srpske (njih 15 su osuđeni u Hagu na ukupno više stotina godina robije zbog udruženog zločinačkog poduhvata tokom rata u BiH) su iselili stotine hiljada ljudi iz svojih domova, ubili Srebrenicu, masakrirali Sarajevo, Vukovar…
Najgore od svega je što takvi snovi i dalje traju i ozbiljno prete miru. Jer, kako drugačije tumačiti nacionalistička orgijanja ovih dana na ulicama – Priboj, Novi Pazar, Janja u Bjeljini, Gacko, Prijedor, Foča, Brčko….
Kako nazvati situaciju kada na najradosniji hrišćanski praznik Božić provociraš komšiju Bošnjaka i pevaš „Božić je, pucaj u džamije“?
Kada se na skveru u Novom Pazaru, takođe na Božić, više desetina mladih sa bakljama klanja pesmi koja poziva na „krst časni i slobodu zlatnu od Cetinja, Dubrovnika, Knina, Nevesinja“…? Pravoslavni talibani?
Kojim imenom nazvati hordu navijačkih skupina koji u Prijedoru preksinoć urlaju „generale, nek je tvojoj majci hvala“?
Podjednako podilazi jeza i na jučerašnji prizor sa ulica Banjaluke gde pripadnici SAJ-a MUP RS-a na defileu u glas izgovaraju ultranacionalističku pesmu baziranu na kosovskom mitu:“Srba ima kao lista, nema više komunista. Za krst, Nemanjića, za slavu Obilića“…
Da li je iko ikada čuo naše komšije iz susedstva ili sugrađane Bošnjake da na sličan način slave svoje praznike i provociraju ilahijama? Ne, jer bi tada svi brujali kako je celo srpstvo ugroženo.
Prećutala je ova vlast i uvredljive poruke koje su prošle nedelje odašiljate na račun Crnogoraca i Crnogorki sa televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Srećom, pa je neko trezven u Crnoj Gori rešio da zabrani emitovanje programa huškačke televizije Hepi. I ne, nisu ovo izolovani incidenti niti su akteri alkoholisane osobe. Ovo je jedan ustaljeni obrazac ponašanja, sistemska mržnja i zatrovanost kao posledica medijsko-političkog huškanja.
A ne tako davno srpski predsednik Aleksandar Vučić je u Sandžaku kazao:“Bošnjaci, Srbija je vaša zemlja i budite ponosni na nju“.
Hoću, rekao je, „da se osećate jednako, ovde ste rođeni i ovde živite i vaša deca će ovde da žive“. Zbilja, da li mogu da se osećaju tako i hoće li njihova i naša deca poželeti da ostanu ovde da žive. Teško.
Vučić ćuti i sada i čeka „teške odluke za našu zemlju i narod“ a tada će nam, kako je napisao na Instagramu, više nego ikada biti „potrebni vernost, zajedništvo i bratstvo“.
Nama ne preostaje ništa drugo nego da sanjamo dan kada će se Srbija istinski postati deo civilizovanog sveta, osloboditi sebe lanaca fašističkog ludila, ekstremizma, nacionalizma, slepog verovanja, kada će genocid nazvati punim imenom i sa punim pijetetom sećati se svake nedužne žrtve.
A neko, sasvim novo, buduće rukovodstvo istinski raditi u korist svih svojih građana i njihovih interesa. Zamislimo taj dan!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
