Dok spomenik ne pomene Merkel

* Tragedija nemačkog stanovništva nakon Drugog svetskog rata se ne može skrivati. Suviše je ljudi od savesti koji nisu pristali na 'kolektivnu krivicu' i koji su obelodanili sudbinu najveće

Dokle će lokalna vlast u Vršcu ignorisati podizanje obeležja Podunavskim Švabama

Nadežda Radović23.05.2017. 13:00

Povratak na text

Ostavite komentar Odustani od odgovora

bogdan trojkaš kaže:
24. maj 2017. u 12.20
Rođen sam 1936 g. i preživeo sam i upamtio DSR. Kad sam koloniziran u Vojvodinu, u kuće i imanja tamošnjih Švaba, nikom nije palo na pamet da tu ima i nevinih Švaba.Bilo ih je nekoliko porodica koje su ostale na svome.Znam da je veći broj tih nesrećnih ljudi morao da bude za Hitlera. Neki su čak prepoznati kao zločinci u mom rodnom Bosanskom Petrovcu i okolini.
Bio je to završetak rata, ali, još uvek rat. Valjalo je spasiti postradale ljude. Nije bilo vremena za utvrđivanje pojedinačne odgovornosti.Brant i Tito su taj problem mudro sahranili.
Podizanje spomen obeležja nedužnim žrtvama je ruganje nedužnim žrtvama sa druge strane.
Ima li tu još nečeg?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

Lični stavovi

Lični stavovi • 27.07.2024. 21:30

Veleobrt u slučaju Kamale H.

Džon Nens Garner je rekao da potpredsedništvo ne vredi ni kofu tople pljuvačke. On je na toj funkciji bio pod Frenklinom Ruzveltom, pa je jasno otkud njegovo nezadovoljstvo. Čak bi i mnogo dominantnije figure pale pod senku četvorostrukog pobednika predsedničkih trka.

Lični stavovi • 27.07.2024. 15:06