Foto: Privatna arhiva/Dragana RakićBranko Čečen, urednik CINS-a, gostujući u emisiji „Iza vesti“ Danice Vučenić i odgovarajući na njeno pitanje šta vidi kao „pragreh“ pravosudnih institucija, odnosno koja je to prva afera od kada državne institucije počinju da ćute na očigledna kršenja zakona, rekao je da je to „hapšenje preko 400 aktivista Demokratske stranke odmah nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, od čega je možda na kraju pala jedna presuda, što znači da je pravni sistem zloupotrebljen za politički obračun“.
„To je bila situacija posle koje je, meni barem, bilo jasno da stvari neće ići po zakonu i po pravu“, zaključio je Čečen.
Mi, demokrate, veoma se dobro sećamo te davne 2012. godine i početka erozije svih državnih institucija i društvenih vrednosti čije posledice danas živimo.
Tada počinju „pragresi“ režimske propagande, satanizacija i kriminalizacija političkih neistomišljenika kroz tabloide, podnošenje lažnih krivičnih prijava, hapšenje nedužnih ljudi pred kamerama i fotoaparatima radi sticanja jeftinih političkih poena i vođenje namontiranih sudskih procesa.
Tada se članovima Demokratske stranke sudilo u medijima i proglašavani su krivim pre početka bilo kakvog sudskog procesa i to su bile udarne vesti.
Danas donošenje pravosnažnih oslobađajućih presuda nakon višegodišnjih mrcvarenja po sudovima izaziva samo muk tih istih medija.
Jedan od tih 400 demokrata i nevinih ljudi protiv koga se vode politički motivisani sudski sporovi jeste Vojislav Janošević, bivši predsednik opštine Surčin.
Njegov jedini greh je što je častan i pošten čovek, što bavljenje politikom doživljava kao rad za opšte dobro i što se nije ni za milimetar povukao pred surčinskim kriminalnim klanom koji je nakon 2012. godine svoje uhlebljenje našao u vrhu lokalne SNS vlasti.
Kada slušate Vojislava dok vam priča o devetogodišnjem paklu kroz koji prolaze on i njegova porodica, učini vam se da je to pre scenario za nekakav film gde se mafija udružena sa korumpiranim ljudima iz pravosuđa i lokalne samouprave obračunava sa običnim građanima.
Ima tu svega: od uništavanja automobila, skidanja akumulatora, bušenje guma, razvlačenja transparenta u centru Surčina sa porukom „Vojica je lopov“, dva nezakonita hapšenja i boravka u zatvoru, do nasrtanja kolima i otvorenih pretnji ubistvom.
A onda vas prođe jeza, jer shvatite da to nije film, nego naša zastrašujuća svakodnevica, da se to dešava vašim prijateljima, komšijama, svima onima koji nisu pristali da saviju kičmu pred režimom Aleksandra Vučića.
Nije zloupotrebljavao službeni položaj, nije zloupotrebio opštinski budžet, postupao je u interesu svih građana opštine Surčin – tako u najkraćem glasi presuda Apelacionog suda kojom je pravosnažno oslobođen Vojislav Janošević.
To je samo formalno potvrda onoga što znaju svi u Surčinu i svi mi koji poznajemo i sarađujemo sa Vojislavom Janoševićem – reč je o čoveku visokog ličnog i profesionalnog integriteta i neobične hrabrosti koji je uspeo da dokaže svoju nevinost pred sudom i da se odbrani i preživi surčinski naprednjačko-mafijaški klan.
Dok se vlast 2012. godine bavila hapšenjem nevinih ljudi i proganjanjem političkih neistomišljenika, iste godine je na predlog Ministarstva pravde sa Nikolom Selakovićem na čelu Skupština usvojila Zakon o amnestiji.
Zakon je usvojen bez javne rasprave i po hitnoj proceduri. Primenom ovog zakona na slobodu je pušteno oko 3.600 zatvorenika od njih 8.000, koliko ih je u tom trenutku bilo u zatvorima.
Dakle, tada je oslobođena gotovo polovina zatvorenika. Ovaj akt milosti za učinioce različitih krivičnih dela bilo je jedno od predizbornih obećanja ondašnjeg kandidata za predsednika Tomislava Nikolića.
Danas gledamo i živimo njegove posledice.
Ne znamo da li su ljudi koji godinama maltretiraju i progone Vojislava Janoševića bili obuhvaćeni amnestijom.
Da li su lokalne kabadahije i mali Vučići kojih ima u svakoj mesnoj zajednici, koji u crnim džipovima bez tablica patroliraju uzduž i popreko po Srbiji, bili među 3.600 amnestiranih zatvorenika?
Odgovor na ovo pitanje još ne znamo.
Međutim, sasvim je dovoljno da za ovo postoji realna mogućnost.
Poruka koju nam kriminalna organizacija u narodu poznata kao Srpska napredna stranka jasno šalje od prvog dana od kad je došla na vlast jeste da su nasilje i kriminal dozvoljeni, oprostivi i da se mogu instrumentalizovati u političke svrhe.
Ovu zastrašujuću i duboko anticivilizacijsku poruku smo možda pre svih dobro čuli i razumeli mi u Demokratskoj stranci. Svesni pred kakvim ambisom se kao društvo nalazimo, mi nemamo dilemu – jedino rešenje je beskompromisna borba protiv mafije. Do kraja. Njihovog ili našeg. Baš kao što je to svojim ličnim primerom pokazao i naš saborac Vojislav.
Autorka je potpredsednica Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
