Dokle više pogubno mantranje o Srbima

Dobar deo nacije bez ustezanja i kalkulacija uvek je spreman da drugom pokloni deo svoje životne tečnosti uz pomoć koje hrani svaku ćeliju svog organizma.

Pa otkud onda sve potresnije informacije koje se korišćenjem medija stalno penetriraju u javnost, a koje se mogu svesti na to da su Srbi, pretežno, „samodovoljni ljudi okrenuti sebi i svojoj debeloj zadnjici“, „da su podli i zli“ i da su „najradosniji kad komšiji crkne krava“?!

Čiji je interes da Srbi prihvate napred spomenute grozne kvalifikative, ali i druge neistinite osobine, kao svoj pretežni nacionalni sadržaj.

Jer prosečni Srbin i Srpkinja ne bi trebalo da imaju interes da se takvi odurni atributi odomaće kao mantra za sopstveno i tuđe „brzo određivanje“ prema srpskoj naciji.

Pa, čiji je to interes?

I zašto takva loša mantra sve češće vibrira u telima građana Srbije?

Ko proizvodi te loše mantrične vibracije pogubne, dugoročno gledano, po Srbe i Srbiju?

Mnogi misle da to čine srpske politokrate, koji destruisanjem osnovnih ljudskih sadržaja u građanima žele da sakriju svoje očigledne nedostatke i neljudske karaktere da bi bili dominantni u svakom pogledu, a posebno u prisvajanju onoga što narod stvara.

Narod ovu politokratsku strukturu svojih stvarnih ili lažnih sunarodnika zove „lažnim šćepanima malim“.

Jer su se oni koji duže žive više puta uverili da takvi „zaštitnici“ i „predvodnici“ nacije organizovano lažu, organizovano kradu i organizovano eliminišu svakoga za koga procene da bi im mogao zasmetati.

I zbog toga lako sklapaju robno-novčane saveze sa sebi sličnima u drugim državama, koristeći ih kao rezonantne kutije za pojačavanje vibracija svojih destruktivnih mantri usmerenih prema svojim sunarodnicima.

Prave galimatijas među građanima, usađuju im osećaj krivice i inferiornosti u odnosu na domaće i strane kleptokratske strukture, guraju ih u dužničko ropstvo, uništavaju školstvo, domaću industriju i razvoj, posprdno se odnose prema stvarnom znanju i uništavaju domaće bankarstvo, poljoprivredu i sve ostale autohtono domaće sektore i resurse.

A posebno se bahato odnose prema stanju životne sredine i kvalitetu vode i vazduha. Jer njima su potrebni samo sivi, nesnađeni, ljudi. Neka vrsta polurobova!

Autor je inženjer