Doktor Milić, nazovi opozicionar iz Niša

Doktor Milić, nazovi opozicionar iz Niša, koji je bez obzira na dobar rezultat na gradskim izborima u ovom gradu, srdačno vlast predao SNS-u, skoro kao i onaj (ne)simpatični tip iz Ruske stranke, koji sa Rusima ima veze isto kao i sa srpskom opozicijom, izjavio je dakle pred protest u Beogradu, da on neće ići, te da razume ljude koji će na taj protest otići, ali da se on, eto, ipak opredeljuje za borbu kroz institucije, koje opozicija treba da blokira.

Iz ove izjave jedino mi je postalo jasno da doktor Milić ne voli kišu, jer se znalo da će u ponedeljak kiša u Beogradu ozbiljno padati, prvi put nakon više meseci. I to je sasvim u redu, ko će da se smara i kisne, logično, pa nije valjda predao vlast SNS-u u Nišu da bi sad morao da kisne. U svojoj izjavi uvaženi doktor je primetio da na ovakvom protestu postoji opasnost od incidenata, jer je jasno da režim među demonstrante ubacuje huligane radi izazivanja nereda.

On je dakle za mirnu i udobnu borbu u institucijama, sasvim logično, jer zgrade najviših državnih institucija bar za sada ne prokišnjavaju. Nije mi međutim jasno, kako će to gosn Milić da se bori u institucijama, ako poziva na njihovu blokadu? Jer, ako neku instituciju blokiraš, to valjda znači da si blokirao i njen rad, tako da onda u tim institucijama ne može da se desi ništa, pa ni borba.

A šteta, lepo je srčano se boriti u prostorijama gde nema kiše, sedišta su udobna a grejanje radi. I onda izađeš i pričaš koliko hoćeš. A zapravo ne kažeš ništa. Pardon, kažeš. Pre svega kažeš da je opozicija postala deo problema a ne rešenja, da je protest u Beogradu bio katastrofa, bez obzira što su odgovorni redari po kiši uz puno odricanja sprečili i najmanji mogući incident, te što je više od deset hiljada ljudi na miran način iskazalo svoj protest i reklo da ne želi da živi u zemlji u kojoj ne postoji pravna država. I pre svega, kažeš katastrofa i pljuješ po protestu na koji su došli ljudi koji su odali počast žrtvama.

Dobro, možda bi i doktor Milić došao, ali on ne voli kišu, a da ponovimo veruje institucijama. Onim institucijama koje dve nedelje od nesreće nisu rekle ni reč. Ili onim institucijama čiji su čelni ljudi više puta otvorili Železničku stanicu u Novom Sadu i pozvali građane da uživaju u ovom impozantnom građevinskom poduhvatu. Onim institucijama koje godinama nisu uradile ništa u toliko slučajeva da bi se o tome mogao napisati roman, a ne tekst.

Pošto je doktor Milić pozivao na blokadu institucija, evo da mu pomognem. Osim što ne mora da kisne na protestu, ne mora ni da ih blokira, institucije su odavno blokirane i ne rade svoj posao, samo doktoru to još niko nije javio.

Što se tiče izjave da opozicija predstavlja problem a ne rešenje, i tu je ostao nedorečen. Nisam siguran na koju je opoziciju mislio. Opozicija koja je organizovala protest, verovatno ima svoje mane i naravno da bi mnogi mogli bolje, ali se bori, onako kako ume i zna. Bojim se da „opozicija“ koja ne voli kišu i mirne proteste, a voli institucije (u kojima, da podsetimo, radi grejanje) zaista predstavlja problem.

Zajedno sa onim tipom iz Ruske stranke, koji, nemam pojma da li sam vam rekao, sa Rusima ima veze isto kao sa opozicijom. Setih se jedne večeri u junu, ubaci me neki poznanik u viber grupu „dr Milić“. Mislim da sam ja član grupe koji se tu najkraće zadržao, jer sam brzinom svetlosti napustio grupu, uz pitanje poznaniku „Esi ti lud?“.

Da dr Milić ne bude usamljen pobrinuo se Darko Glišić funkcioner vladajuće stranke, poznat po izjavi „samo da nam Vučić ne ode“. Možda je čovek bio iskren, ali je napravio grešku u izražavanju, verovatno je hteo reći „samo da mi Vučić ne ode“.

Dakle Glišić, govoreći o odgovornosti za nesreću, opet ne govori ništa. Neki ministri su se umorili, treba im zamena, svi su pod lupom, recimo kao da je selektor fudbalske reprezentacije, znaš ono kad Piksi objašnjava da smo igrali odlično, pa cela nacija proverava da nije pobrkala lekove… A vreme prolazi, tužilaštvo ćuti o nesreći, ali ne ćuti kad procesuira mirne demonstrante. Nisu nas pogodile reči neprijatelja, već ćutanje prijatelja, kaže Glišić.

U danima nakon nacionalne tragedije, visoki državni funkcioner deli ljude na prijatelje i neprijatelje. Neprijatelji su mu valjda svi ljudi koji traže odgovornost za tragediju, a prijatelji koji ćute su mu verovatno koalicioni partneri.

Izgleda da se odluke između koalicionih partnera ne donose više „unisono“ kako reče nedavno Ružić u gostovanju na N1. Reč „unisono“ inače znači horsko pevanje u jedan glas.

Znaš kako, ponekad ti prijatelji okrenu leđa, ako sledi „unisono“ pevanje u postupcima pred organima i institucijama koje će jednog dana morati da započnu sa radom.

Autor je advokat iz Beograda, član Stranke slobode i pravde

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.