Dopunjeno pismo Vladimiru Putinu

Pošto do sada nisam pročitao stav koji bi bolje odražavao državni interes Srbije od predloga koji je izneo građanin Radoje Stefanović („Predlog pisma Predsednika Vučića Predsedniku Putinu“) u potpunosti ga podržavam.

Ništa iz predloga pisma g. Stefanovića nije višak, već je sve na svom mestu. Tačno. Odmereno, patriotski.

Ali po mom mišljenju tom predlogu nešto nedostaje. Zato g. Stefanoviću predlažem dopunu njegovog predloga sa sledeća tri stava:

„Dragi Vladimire,

uveren sam da ćete imati razumevanje za nužne mere koje Srbija mora da donese u naporu da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Poznato Vam je da Srbija kao svoj strateški cilj ima članstvo u toj organizaciji, a do sada su čelnici vaše administracije, uključujući i Vas, izjavljivali da taj cilj Srbije nije protiv interesa Rusije. I molim vas da te naše odluke ne shvatite kao revanšizam za glasanje Ruske federacije u SB 1992. kada su uvedene sankcije našoj tadašnjoj državi. Mi imamo potpuno razumevanje za tadašnji stav Rusije, jer smo te sankcije i zaslužili. Baš kao što danas sankcije zaslužuje i Vaša zemlja. I duboko se nadam da posle naših nužnih odluka, Rusija neće Srbiju staviti na listu „neprijateljskih“ država. Očekujemo isti statusa kao BiH. Kao i o boljoj ceni gasa koju će dobiti „neprijateljska“ Mađarska.

I još nešto dragi prijatelju. Naporima Srbije u sprečavanju Kosova da od „polupriznate države“(najnovija formulacija koja se čuje iz Moskve), postane u potpunosti priznata država – nije pomoglo vaše pozivanje na kosovsku nezavisnost kao „presedan“ koji važi za Krim i dve „Narodne republike“ na teritoriji Ukrajine. Predlažem Vam da od vaših savetnika zatražite kompletan tekst Mišljenja MSP-a iz 2010. Tamo možete pročitati da za Kosovo važe dva posebna izvora međunarodnog prava, Rezolucija SB 1244 i Ustavni okvir. Time je, po Mišljenju na koji se pozivate Kosovo jedinstven slučaj, a ne presedan koji važi i za druge slučajeve secesije. Drugim rečima Kosovo Ruskoj Federaciji ne može pomoći u ostvarivanju njenih ciljeva. Ali je Srbiji Vaše povezivanje na Kosovo i MSP nanelo nesumnjivu štetu.

Na kraju, iako može da zvuči pretenciozno, jedan savet. Velike sile gubile su ratove koje su pokretale. Ali nikad zbog toga svetu nisu pretile atomskim ratom koji bi uništio život na našoj planeti. Amerika je poraze od Vijetnama do Avganistana primila „sportski“. Takođe i SSSR posle Avganistana. Nikome u tim porazima tada nije palo na pamet da svetu preti atomskim kataklizmom u ratovima koji su izgubljeni konvencionalnim oružjem. A svi znaju da „teorija odvraćanja“ znači da će onaj ko prvi pritisne „crveno dugme“ svakako biti uništen uzvratnim udarom. Dakle neće biti u prilici da uživa u uništenju onoga koga je napao. Naprosto pretnja upotrebom atomske bombe nije dobra za odnose sa javnošću, odnosno PR. Jer to plaši i one koji nisu neprijatelji ili protivnici. U to se prijatelju moj, prilično razumem.“

Odričem se bilo kakvih autorskih prava na ovu dopunu predloga g. Stefanovića. A njemu kao autoru pisma koje predlaže našem predsedniku, ako prihvata moju sugestiju, dajem slobodu da ovaj dodatak umetne gde i kako želi.

Čak i ako ne prihvati ove dopune, predlog pisma g. Stefanovića biće i dalje najbolji savet koji će Predsednik Vučić, sva je prilika, dobiti.

Građanin Zoran Ostojić