DOS

Tadašnja i sadašnja izborna situacija uopšte nisu iste, ma koliko recimo Saša Radulović tvrdio da je DOS mogao da kandiduje ma koga. Zašto onda Đinđić nije kandidovao Nenada Čanka ili Žarka Koraća? Sav trik, ako je uopšte trik, bio je u ličnosti koja može da uzme Miloševićeve patriotske glasove, a da pritom ne odbije opozicione. I tu formulu sadašnji opozicioni lideri nisu uspeli da nađu, ali svako pokušava da primeni neki od njenih elemenata. Radulović recimo insistira na izlaznosti, kao i na podršci komičnom Luki Maksimoviću (Beli Preletačević) kako bi se animirali uspavani birači opozicije. Saša Janković pokušava da ga ne potope stranke i ličnosti koje personifikuju vladavinu upravo DOS, budući da je Aleksandar Vučić rejting nazidao upravo na korumpiranim privatizacijama iz vreme vlasti glavnih stranaka DOS.

Vuk Jeremić pokušava da pridobije patriotsko biračko telo, ali zadržavajući deo građanskih glasova konceptom „I Čačak i NJujork“. Međutim, da li sve to zajedno može dati neku sinergiju i izboriti drugi krug, jeste pod velikim znakom pitanja. Jer, 2000, ne zaboravimo, jedan bitan populistički igrač – Vojislav Šešelj nije kandidovao sebe već Tomislava Nikolića kako bi pogurao Miloševića. Sada Dačić iz petnih žila radi za Vučićevu pobedu u prvom krugu, ali birači socijalista, barem njihovo tvrdi jezgro, pre će glasati za Šešelja.

Ukoliko Šešelj bude u drugom krugu, to će za opozicione kandidate biti veći poraz neko da drugog kruga uopšte ne bude. To što su im kampanje imale onakve mane ili ovakve prednosti, neće biti ni od kakve važnosti. Čak ni uz sva ukazivanja na nefer uslove, na odsustvo sučeljavanja i debata, na izborne manipulacije, ako nemaju protivkandidata vlasti, sve će to biti samo nastavak njihove neuspešne kampanje – i jesmo i nismo DOS. U narednih nekoliko dana možda je moguć još neki preokret – da neko odustane u nečiju korist i da na taj način pokuša da napravi obrt. Međutim, pre će biti da vlast koja drži sve glavne poluge moći, sprema žestoku ofanzivu u finišu, i da će jedini autentični odgovor opozicije, kakav nije bio moguć u vremenu DOS, biti kandidatura Belog.