DOS je čitavu deceniju vraćao dugove bivše Vučićeve vlasti: Lični stav Sene Todorović

Nabrajaju „uspehe“ i istovremeno, radi poređenja, promašaje i gubitke prethodne, demokratske vlasti od 5. oktobra 2000. do 2012. kada je ustoličena „nacionalna“ koalicija.

Narod je kratkog pamćenja. Za sada, izgleda, uspevaju da ga prevare lažima. Zato je dobro podsetiti na neke istine iz mračnog doba crveno-crne koalicije, koja se povampirila i ponovo zavladala Srbijom.

– Zaboravljeno da je iz sedišta EU, na dan glasanja 2012. već u 17 časova, Tomislavu Nikoliću stigla pobednička čestitka, iako je glasanje trajalo do 20 h. A znamo da svaka podrška ima cenu. Što bi se reklo: nema besplatnog ručka. Licemerno je zato političke protivnike nazivati stranim plaćenicima.

– Demokratska vlast je nasledila RAZORENU SRBIJU, sa ogromnim unutrašnjim i spoljnim dugovima, koju su napravili barjaktari rata predvođeni Slobodanom Miloševićem, uz koalicionu saradnju radikala. Ti poraženi kadrovi sada su ponovo u koaliciji i na vlasti više od dvanaest godina.

– Odmah po preuzimanju iz kandži ratnih profitera, ratom ranjena, izopštena iz međunarodne zajednice, Srbija je počela vraćanje dugova i otete imovine.

– Medijima, koji su po zloglasnom Vučićevom Zakonu o informisanju (Aleksandar Vučić je bio u to vreme ministar informisanja i ratni cenzor medija), drakonski kažnjavani – plenidbom imovine u roku od 24 sata od izricanja presude – vraćeno je sve što su im Vučić i Šešelj nezakonito oteli.

– Građanima je počelo vraćanje dinarske i devizne štednje, koja je oduzeta da bi se finansirao rat „u kome Srbija „nije učestvovala“!

– U vreme vladavine koalicije SPS-SRS (čiji izdanci su se povampirili i uzurpirali Srbiju), penzioneri su za godinu dana primali sedam umesto dvanaest penzija. I taj dug je godinama vraćan u ratama.

– Narasli strani dugovi i visoke kamate takođe su vraćani kreditorima… Ovo je samo deo dugog spiska obaveza koje je demokratska vlast preuzela i vraćala tokom dvanaest godina vlasti u Srbiji.

– Zaboravljena je, takođe, svetska ekonomska kriza 2008. godine, koja je, sasvim prirodno, najteže pogodila siromašne baš u poslednjim godinama demokratske vlasti.

Razulareni čopor Vučićevih jurišnika horski napada u Skupštini opozicione poslanike, koji su u najvećem broju u strašnim devedesetim godinama bili deca i nisu učestvovali u političkom životu Srbije. Mnogi, verovatno i ne pamte sve što nam se tada događalo, zbunjeni napadima za ono u čemu nisu učestvovali, teško se snalaze pred kriminalcima i profiterima rata, koji su ponovo zauzeli državne funkcije i nastavili da pljačkaju i otimaju.

Najgore od svega je što su mnogi koji su u to vreme bili deo demokratske vlasti, preleteli u obnovljenu crveno-crnu koaliciju, poput Vesića, Dinkića, Siniše Malog… i sada žestoko napadaju one sa kojima su proveli prvu deceniju 21. veka i, po staroj praksi koristili pozicije u vlasti da nastave pljačku, koja je privremeno prekinuta 5. oktobra.

Sada, zajedno sa vampirima iz Miloševićevog i Šešeljevog vakta, optužuju one sa kojima su sarađivali. „Zaboravili“ su da su bili učesnici raznih afera, kojih je i u to vreme bilo, kao naprimer „Kofer“ vezane za lik i delo Ivice Dačića. I Vučićevu pretnju „sto Muslimana za jednog Srbina“…

Zaboravili su sve što su radili i govorili u to vreme, a građanima sve vreme ispiraju mozak i varaju lažnim patriotizmom, kojim prekrivaju zlu prošlost.

Pamte samo greške „bivših“, iako se za dvanaest godina promenilo nekoliko vlada, pa su sve one sada bivše, mada uvek iste… Valjalo bi da građani malo uključe mozak i prisete se svega šta su preživeli. Da uporede ono i sadašnje vreme.

Da oslobođeni straha, ucena i pretnji, svakoga i svačija (ne)dela stave na mesto koje im pripada. Bilo da se radi o članovima vlasti ili opozicije. Da vidimo ko je kako radio. I ko nam sada radi o glavi!

Autorka je novinarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.