Dositejev poziv „Vostani Serbije“ aktuelan i danas

Predlozi koje je za pet dana potpisalo preko sto hiljada ljudi sadrže zahteve da se neguje čestit moralno-vrednosni sistem, podigne materijalni i društveni status nastavnog osoblja, obezbedi pozitivna selekcija za nastavnički poziv, spreči govor mržnje.

Uputili su te zahteve Skupštini Srbije i Prosvetnom savetu, ali su oni ostali gluvi.

No, to nije obeshrabrilo pokretače ove inicijative. Skup u Sali heroja započeli su simbolično Dositejevom odom Vostani Serbije iskazujući time odlučnost da idu do kraja. Refren te pesme

Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

aktuelan je i danas samo je taj sadržaj drugačiji od onoga uz Karađorđeva vremena.

I onda i sada to je budnica za slobodu, ali sada i za osvešćenje, za sagledavanje da smo udarili glavom u zid. Nastavnici su ne samo potcenjeni nego i poniženi. Nastavnički poziv je nepopularan.

Na učiteljske fakultete upisuju se loši učenici koji sutra treba da vaspitavaju mlade u najosetljivijem periodu njihovog razvoja. Na Matematički fakultet Beogradskog univerziteta od sedam stotina kandidata samo samo sedam se opredelilo za smer profesora matematike i računarstva. I profesora jezika nema dovoljno.

Neke predmete predaju ljudi sa neodgovarajućom stručnošću. Stanje je loše, a zna se zbog čega.

Neće ljudi da rade za bednu platu. Povremeni štrajkovi i skraćivanje časova na 30 minuta nisu izmenili stanje. Učenici iz Japana, države u kojoj nastavnici imaju visoke plate, na svim međunarodnim takmičenjima nalaze se u vrhu. Visok učenički uspeh i nastavničke plate su u upravnoj srazmeri.

Stanje je takvo da zahteva potpun preokret, a nadležni ćute kao da je sve u najboljem redu. U resoru prosvete smenjuju se neuspešni ministri, a stanje ostaje isto. I to izgleda sasvim logično jer kakva nam je država tako je i obrazovanje. Povremene injekcije, povećanja plata „na kašičicu“ nisu (i neće), doveli do boljitka.

Pre nekoliko godina Vlada je obećala da će uvesti platne razrede i tako smanjiti raskorak između primanja u školstvu i drugim oblastima. Od toga, zasad, nije bilo ništa. Nikako da se shvati da obrazovanje ne može biti neka sporedna oblast kojom rukovode skrajnuti političari, azil za namirivanje stranačkih potreba i dogovora.

Mladi koji su danas u školskim klupama sutra treba da budu nosioci proizvodnje, inženjeri, lekari, samostalne i svesne kritičke ličnosti koje niko ne može prevesti „žedne preko vode“

U svoje vreme Viktor Igo je rekao da dva prva službenika u državi treba da budu dadilje i učitelji, a Adam Smit podseća da je „dobro obrazovanje najplemenitija državna ekonomija. Za neznanje se najviše plaća“.

I da se vratimo Dositeju, prvom ministru prosvete u Srbiji oslobođenoj od Turaka, pitanjem da li će njegov poziv probuditi i vozbuditi nadležne. Vreme je jer nastavnički esnaf se probudio i preti da će ići do kraja.

Autor je profesor u penziji i član Srpske akademije obrazovanja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.