Dosta je bilo, Šojić i Pantić

Sve je počelo u petak saopštenjem poslanika DJB Dušana Pavlovića da napušta stranku.

Naravno, onda po već utvrđenoj matrici, ide saopštenje DJB u kojem se optužuje Pavlović da se stavio na stranu vlasti jer se zalaže za priznanje Kosova. Zatim se na Pavlovićevu stranu stavlja predsednik DJB Branislav Mihajlović, koji na Tviteru objavljuje da se ne slaže sa zvaničnim saopštenjem stranke čiji je predsednik.

Potom za sat vremena zamenica predsednika Branka Stamenković pokreće inicijativu za smenu predsednika Mihajlovića, a već sutradan, u subotu je održana Skupština stranke na kojoj su svi poslanici sa liste DJB napustili stranku, osim Saše Radulovića i Branke Stamenković. Malo primirje u nedelju, a već u ponedeljak od poslanika koji su u subotu napustili DJB se formira nova poslanička grupa pod nazivom „Politika mora biti drugačija“. I stvarno je drugačija.

Malo sam istraživao, nezapamćeno je da predsednik jedne stranke napusti poslaničku grupu stranke čiji je predsednik, da bi formirao drugu poslaničku grupu sa poslanicima koji nisu iz njegove stranke.

Znam da sve ovo liči na sinopsis za neku špansku seriju, ali nažalost to je srpska politička stvarnost.

I desilo se što se desilo, što je bilo neminovno da će se desiti, samo je bilo pitanje na koji način će se sve okončati.

Nije mi namera da branim Radulovića, niti žalim što se DJB raspao, ali su mi više kao fenomen interesantne granice ljudskog licemerja. Zanimljivija od svega su objašnjenja, izgovori, razlozi, koji su toliko sramni, da se pitam gde takve političke gromade pronalaze hrabrost da iste prevale preko jezika? Tako Dušan Pavlović tvrdi da je odlučio da napusti DJB zbog ideološkog skretanje udesno, ali mu nije smetalo kada je bio kandidat za gradonačelnika ispred koalicije DJB i Dveri. Inače je opštepoznato da su Dveri ekstremni levičari. Branislav Mihajlović se setio da ne želi više da bude Radulovićev fikus i kaže da je DJB, pazite, stranka čiji je još uvek predsednik, „politička organizacija koja je od samog početka u rukama opasnih prevaranata sa Sašom Radulovićem na čelu“!

Odjednom je novost da 5,5 miliona dinara leže na Radulovićev lični račun svakog meseca, iznenada je nestalo transparentnosti… Isto se desilo i pre par meseci kada je i grupa oko poslanika Stevanovića i Macure napustila DJB, odjednom su se setili da stranka DJB ne postoji i da nikad nije registrovana, ali su istovremeno u svojim saopštenjima tvrdili da je prekršen Statut stranke. Ne znam kako se desi da iznenada zasmeta sve ono na šta se do juče pristajalo. I baš kao u trećerazrednom filmu odjednom nekim čudom svi progledaju i krenu da viču „ja opet vidim“! A čuda se dešavaju samo u nedostatku para.

Suština svega je da im je Radulović zavrnuo slavinu, ukinuo nadoknade koje su imali, Pavlovićevoj ženi koja je bila zaposlena u DJB – dao otkaz. Nema ljubavi bez para.

Ali DJB je ovde samo paradigma političke scene u Srbiji. I ne bih se iznenadio da gorepomenuti opet sutra budu u nekoj vrsti koalicije, saveza… Iskustvo treba da nas uči. Nije li Đilas izbacio iz DS-a Vuka Jeremića i Dušana Petrovića, pa su danas partneri u Savezu? Nije li Boško Obradović dobio od Radulovića za beogradske izbore 11.000.000 dinara kako bi u toj kampanji govorio da Đilas nije opozicija, a danas je u Savezu sa dotičnim. Šta sve jedni o drugima nisu govorili i jedni drugima oprostili, naravno zbog para.

Građani su već naučili da kada se govori o raspodeli mandata, da se zapravo govori o raspodeli para, što pokazuje da skoro 50 odsto njih ne izlazi na izbore. Više nije pitanje zašto birači ne veruju? Platite im pa će verovati.

Autor je producent i jedan od osnivača Dosta je bilo na Vračaru