Dozvoljeno gaženje političkih neistomišljenika

Pokojni ćale, radio je par decenija kao geolog u Kostolcu, pa kad primi platu, često smo dolazili baš na taj trg, jer je na njemu ponosno stajala robna kuća „Beograd“, verovatno najprestižniji maloprodajni objekat SFRJ. Sve se tamo prodavalo, uglavnom sam u prizemlju kupovao farmerke, a na spratu sam se par puta „ogrebao“ i za neki od prvih „Čorbinih“ albuma, ali to samo ako je matori baš bio dobre volje.

U tom nekada velelepnom objektu danas je Kineska robna kuća, jbg, kakva zemlja takve i robne kuće… Lepi požarevački trg odavno je izgubio stari sjaj. Ali, pre neki dan, bojim se da je uvaljan u blato, koje se ne skida šmrkovima javnog komunalnog preduzeća.

Na čoveka u osmoj deceniji života, koji je mirno odavao počast žrtvama novosadske tragedije, naleteo je bezumnik kolima, popeo ga na haubu i vozio ga tako nekoliko stotina metara, baš preko kružnog toka na trgu koji sam spomenuo, tamo prema hotelu „Dunav“ i putu za Kostolac. Kažu zaustavila ga je policija, te je tako izbegnuta tragedija, jer je stariji čovek na haubi ostao nepovređen.

Užas, rekli bi svi koji su to videli. Ali ne, to je samo početak užasa. Jer, oglasio se najbolji student u istoriji pravnog fakulteta koji to zapravo nije, nego je tu tvrdnju jednom izrekao profesor Sima Avramović, inače izrazito stručan za ovakve ocene jer predaje Istoriju države i prava, ispit bez koga dakle, u ovoj zemlji ne bi ni bilo pravnika, jer da bi postao pravnik prvo moraš da naučiš kakav je bio zakon o bezbednosti saobraćaja u Mesopotamiji. Kako god, uvaženi profesor Avramović se ovakvom tvrdnjom kandidovao za najvećeg poltrona ikada, samo je tu konkurencija teška.

Nego da se vratimo na predsednikovu izjavu. On je pre svega saopštio kako su njemu rekli da hoće da uhapse tipa koji je vozio čoveka na haubi, ali ih je on posavetovao da se umiju hladnom vodom. Ovim je predsednik priznao da se meša u rad policije i tužilaštva, što koliko ja znam (mada nisam ni u prvih hiljadu kandidata za najboljeg studenta prava ikada) nije u njegovoj nadležnosti. Užasu nikad kraja, jer ovo je tek početak. Predsednik naime tvrdi da je postupak vozača koji je, da ponovimo, „pokupio“ starijeg čoveka, ne samo sa kolovoza, već i sa pešačkog prelaza, sasvim u redu, jer kako on kaže, ko to sme da zaustavlja saobraćaj i ne dozvoljava ljudima da upravljaju svojim vozilima.

Politička i kulturološka konstatacija je da ljudi imaju pravo na mirne proteste, na kojima će iskazivati svoju političku volju, zahteve, nezadovoljstvo, tugu, šta god… Za to služe ulice i trgovi. O ovome se naravno može diskutovati, ali o primeni zakona, u svakoj normalnoj državi, ne bi smeli da se sporimo.

I tu dolazimo do člana 3 Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji jasno kaže da je „svaki učesnik u saobraćaju dužan da se ponaša na način koji neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike u saobraćaju (a učesnici u saobraćaju su i pešaci), te da je dužan da učini sve radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija…“

Kako gospodin koji je upravljao motornim vozilom, te za koga je predsednik prepun empatije, nije svoje ponašanje uskladio sa navedenim članom, time je po mom uverenju izvršio krivično delo iz člana 138 Krivičnog zakonika republike Srbije – ugrožavanje sigurnosti, kao i krivično delo iz člana 278 Krivičnog zakonika republike Srbije – izazivanje opšte opasnosti.
Ženska osoba na mestu suvozača, koja je prema navodima očevidaca podvriskivala „gas, gas“, osim što je ljubitelj Severine, što istina samo po sebi nije krivično delo, svakako je podstrekač na vršenje dela koja sam naveo.

Zaista ne znam šta o svemu misli uvaženi profesor Sima Avramović, te na koji način su vožnju pešaka na haubi motornog vozila kažnjavali u Mesopotamiji, kao i da li je tamo bilo kažnjivo slušanje Severininih pesama, ali meni se svakako čini da oni koju su hteli da liše slobode ovog najblaže rečeno nesavesnog vozača (verujem da on osim što je vozač ima još neko svojstvo ili pripadnost) ne treba da se umiju hladnom vodom. Neki bi rekli da hladnom vodom treba da se umije predsednik, a ja mislim da hladnom vodom treba da se umije cela Srbija, u nadi da će na taj način doći sebi.

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.