Draga Rado, draga Nado

Dakle, pre oko sedam decenija moja tetka Rada bila je verena za izvesnog Mileta i imala je najbolju drugaricu Nadu. Ode Mile na dve godine u armiju, koliko se tada služilo, i poče da piše svojoj verenici. Manja sela kao naše rodno nisu imala poštu, pa je snop pisama za seljane poštar ostavljao na prozoru zadruge u obližnjoj Sečoj Reci; pravilo se znalo, prvi ko stigne pokupi pisma i razdeli.

Tako je mojoj tetki jednom zapala kamara koverata, a među njima pismo njenog dragana. I pismo za najbolju drugaricu. No, da nije bilo drugo ime na koverti mislila bi da je i to za nju. Radoznalost je pobedila, nije odnela pismo Nadi već ga je otvorila i u njemu našla identično pismo svom. Bukvalno, pošto je pisano pod indigom, samo je na početku umesto “draga Rado”, ubačeno “draga Nado”.

Nije tetka časila, otpustila je Mileta ili preciznije prepustila je njemu i Nadi vereništvo, a ona se nedugo potom udala za jednog od najdivnijih ljudi koji su koračali ovim prostorom. Mog teču Rajka, dobili su dve lepe devojčice zahvaljujući kojima ja imam divne sestriće i čudesnu sestričinu.

Nije kraj priči; Nada i Rajko su pre par decenija, što bi rekli braća muslimani, preselili, pa su se nakon raznih životnih puteva i stranputica moja tetka i njen nesuđeni verenik našli i poslednje godine života proveli drugujući.

Ova “draga Rado, draga Nado” priča pala mi je napamet u utorak uveče kad sam, vraćajući se sa posla, u svom poštanskom sandučetu zatekla lepezu poziva za izbore, povezane spajalicom. Praktično za sve stanare, mada nisam baš sigurna pošto dobar deo novodošlih i ne znam. Izvadila sam svoj – jedan za lokalne izbore, onaj za republičke mi nije stigao! – i isti takav poziv za komšiju koji je preminuo tragično pre dve nedelje. Ostale sam, povezane spajalicom, stavila na vidno mesto, da svako može svoj(e) da uzme.

I dok ovom pišem svi su na istom mestu i na broju, ali pošto je izborna ćutnja, a i znam da se može glasati i bez poziva, neću ništa da zaključujem. Svako, uostalom, misli i odlučuje za sebe, pa može kao moja tetka nekada da kaže rezolutno “ne” i Miletu i Nadi, pa rizikujući siguricu ubode životnu premiju. Može i da prihvati jedini preostali izbor kao Nada, a može kao Mile da se pomiri sa ponudom koja nije pravi i prvi izbor. Pa, strpljivo da sačeka na mig sudbine koja će mu vratiti senku stare ljubavi.

Može, ako ima silne decenije vremena na raspolaganju i ako su mu dovoljne mrvice.