Autorski tekst Dragomira Anđelkovića: Nova „koalicija“ na pomolu – Šešelj – Vulin?

Na čitavu društveno-političku scenu gleda kroz „catch all“ naočare. Hvata u svoju mrežu opozicionare i sve druge faktore koji na nju utiču, ako prepozna i najmanju mogućnost da se upecaju i sa njim sarađuju.

Štaviše, ne čeka da se pokolebaju i krenu mu u susret postojeći oponenti, već blagovremeno stvara lažne protivnike. No, i to nije sve.

Srpski postmoderni autokrata svaki svoj potez proračunava „catch all“ kalkulatorom. Vodi politiku sa namerom da dobija na svakoj (geo)političkoj strani.

To podrazumeva da nema nikakva, nacionalna ili ideološka, čvrsta opredeljenja, već je kod njega sve fluidno, kako bi rezultat uvek bio u njegovom lično-partijskom interesu.

Tako može da se sa svima, sa Istoka ili Zapada, „svađa“ a da mu to niko istinski ne zameri; da se kune u principe a bude neprincipijelan. Pa i da „junački vodi teške bitke“ bez pravih gubitaka.

Sve to kao i prethodno rečeno ukršta se u „slučaju Vulin“. Amerikanci su mu uveli sankcije. Ne zato što je posebno kod nas bitan ili uistinu ruska uzdanica, već kako bi poslali poruku njegovom gospodaru. „Obećao si da ćeš nam isporučiti Kosovo, što si umnogome i uradio, ali vreme je da okončaš posao.“

Vučiću je to teško zbog glasača koje je ubedio da je „epski borac za srpstvo“. Nisu baš toliko hipnotisani da ne bi primetili okončanje kosovske kapitulacije. Ali da oko toga ne dužim, jer ono što radi u vezi sa Kosovom već je dobro znana priča. Novo je šta će učiniti sa Vulinom.

Retorički ga je uzeo u zaštitu. „Prkosno“ je proučio, kao Vašingtonu, a zapravo srpskoj javnosti, da „vodi nezavisnu politiku“. I da se neće odreći vernog saradnika zato što se našao na meti ohole sile.

Da li da mu verujemo? Naravno – ne! Bar deset puta se zakleo, dok mu je trebao Tomislav Nikolić, da se neće kandidovati za predsednika Srbije. I kandidovao se a da nije ni pocrveneo. Tako bi se očas posla ratosiljao i Vulina, kada bi izračunao da mu to jednoznačno koristi. Ali za sada vidi da može i da mu osetno šteti.

Njegov propagandni orkestar ubedio je deo građana Srbije da je Vulin skoro pa simbol dobrih srpsko-ruskih veza. Tu igru, iz nekih svojih razloga, prihvatili su i Rusi. U takvim okolnostima, kada bi najurio Vulina – makar i uz malu kompenzaciju ambasadorskim mestom, recimo, na Kubi – Kremlj bi to tumačio kao loš predznak a režimski birači kao ozbiljnu slabost.

Zato se Vučić neće odreći Vulina. Obrnuto: odbaciće će on SNS! „Aca Srbin“ sa svojim stratezima već neko vreme smišlja lukav plan kako da po starom srpskom „catch all“ receptu, „vuk bude sit a ovce na broju“.

Drugim rečima da se formalno otarasi Vulina, jer na nove izbore mu se – šta god sada usklikivao – ne ide sa nekim ko je na američkoj crnoj listi. Ne dodvorava se sada džabe, i to u njegovo ime, Željko Mitrović „Ujka Semu“. Koga je moliti za pomilovanje nije ga ljutiti.

Opet, ne bi da se zameri ni Kremlju. Pogotovo od kada je video kako mu je u Nigeru išlo ispoljavanje „meke moći“ pre nego što su ohrabreni lokalni faktori pribegli klasičnoj. Na kraju, ne zaboravlja Vučić i puls svojih opijenih birača, ali o njima je već bilo reči.

Ono što je vreme da podrobnije pojasnim, u skladu sa tvrdnjama upućenih, to je kakvo je rešenje pronađeno za komplikovanu „formulu V“. I to tako da, iz Vučićevog ugla, sve bude lepo i korisno.

Kada se približe vanredni parlamentarni izbori (a režim misli da će na njih navući opoziciju bez suštinskog ispunjavanja protesnih zahteva), Vulin će da se „pobuni“ protiv prevelikog uticaja Zapada na oficijelne strukture. Napašće „prozapadne mangupe“ u redovima vlasti, čak će i Vučića blago kritikovati zbog popustljivosti prema njima.

Naravno, mnogo više od toga će ga, kao i do sada, veličati kao „reinkarnaciju“ Marka Kraljevića. Ali bez obzira na to, „zalupiće“ vrata vlasti. I preći će u lažnu opoziciju, rešen da samostalno izađe na izbore. Doduše, ne baš potpuno. Biće mu napravljena koalicija sa onim što je ostalo od radikala.

Pokret socijalista sadašnjeg šefa BIA teško da bi uz svu režimsku potporu dobio i jedan posto glasova. Kamoli da bi preskočio cenzus od tri odsto. Opet, Srpska radikalna stranka je na prošlim izborima dobila podršku 2,2 procenta birača.

To ukazuje da je uz Vučićevu materijalnu i medijsku pomoć, ali i „blagonaklono prebrojavanje“ glasova, realno da SRS-PS koalicija uđe u parlament. Šešelj mu je, uz sve svađe u prošlosti, ipak dragi kum i politički otac, a Vulin mlađi, u staljinističkom duhu odani, polubrat.

Zaslužili su, smatra naš samodržac, da budu parlamentarna klon opozicija. Ne zato što nema i neće imati neku drugu, već stoga što teško da može da mu ona bude toliko po meri kao ova koju je nedavno osmislio. A svrsishodna mu je i zbog nastavka igre sa zapadnim mentorima. Zbog njih mu treba (geo)političko strašilo.

Koalicija Šešelja i Vulina je idealna u tu svrhu! Vučiću, razume se, ne i većini građana Srbije. Njima je dosta raznih prljavih kombinacija.

Od njih ova zemlja i nacija nemaju koristi. Naprotiv, sve veći je kako demokratski tako i nacionalni deficit. Stoga, da nam Vučić više ne bi organizova kako vlast, tako i deo navodne opozicije, ne smemo da odustanemo od protesta i tu definisanih zahteva.

U protivnom, i u narednim godinama gledaćemo velike „promene“ u Srbiji. Vulin i Basta pređu u opoziciju, onda se ponovo vrate u vlast, a priključi im se i Šešelj junior. I tako u krug, uz uključivanje u našu političku horor priču i drugih aktera sa promenljivim ulogama. Konstanta bi bio samo Vučić, kao nedodirljivi lider!

Autor je istoričar i politički analitičar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.