Drama male mature

Ocene su već zaključene, ostalo je samo da se održe odeljenska i nastavnička veća i da se potvrdi uspeh i vladanje učenika od prvog do sedmog razreda.

Za učenike osmog razreda nastava je završena 8. juna, ali očekuje ih polaganje male mature od čijih će osvojenih bodova zavisiti upis u željenu školu.

Završni ispiti polagaće se 23, 24 i 25. juna.

U sredu će se rešavati test iz srpskog jezika, u četvrtak test iz matematike, a u petak se očekuje kombinovani test iz istorije, geografije, fizike i hemije.

Generalna proba male mature održana je 9. i 10. aprila. Ruku na srce, nije zaslužila ovacije jer su rezultati u proseku bili slabi.

Resorno Ministarstvo je obećalo da će zadaci na završnom ispitu biti lakši nego na probnom. Na učenicima, a posebno njihovim roditeljima, je da se nadaju i unapred raduju da će tako i biti.

Od kada postoje prijemni ispiti za upis u srednje škole, uloge su poznate i podeljene: uloga učenika je da se pojavi na ispitu i uradi ga što bolje; uloga roditelja je da strepi i bude pod stresom dok ne budu gotovi rezultati; uloga dežurnih nastavnika je da budno prate ponašanje učenika za vreme testiranja; uloga predmetnih nastavnika, iz čijih predmeta se polažu testovi, je da se nadaju da će učenici dobro proći jer uspešno urađeni testovi govore i o njihovoj ličnoj uspešnosti…

Sve u svemu, jedna drama u režiji Ministarstva prosvete već više od dve decenije unazad.

Jedina novina je način pregledavanja testova.

Prošle godine zadaci koji su se radili zaokruživanjem pregledao je softver, dok su ostale zadatke pregledali određeni nastavnici.

S obzirom na to da je bilo poteškoća, nadležni su izjavili da je, u međuvremenu, sistem unapređen i da će ove godine sve mnogo bolje funkcionisati.

Testovi će biti skenirani i većinu zadataka pregledaće računari.

Verovatno da će baš iz tog razloga više biti pitanja sa zaokruživanjima.

Što i nije tako loše jer ako učenik ne zna odgovor, tu je uvek metoda: „eci-pec-pec“.

Takozvana otvorena pitanja, na koja učenici sami moraju da odgovore, pregledaće zaduženi nastavnici.

Popularna digitalizacija prilikom pregledavanja testova uvedena je kako bi se izbegle moguće greške u bodovanju i smanjila mogućnost da neko od učenika bude oštećen.

Ali, da li je baš tako?!

Činjenica je da je najlakše oceniti testove zahvaljujući skali koja precizno određuje broj bodova, ali postoje đaci koji bolje rezultate pokazuju dok usmeno odgovaraju.

Postoje i oni koji se vrlo dobro snalaze u pismeno-ispitnim situacijama uz pomoć najrazličitijih prepisivačkih tehnika.

Ni svi dežurni nastavnici na dužnosti nisu isti: jedni ne skidaju pogled s učenika – drugi su voljni da im malo progledaju kroz prste.

Na kraju, možda učeniku „nije dan“ baš na dan ispita, pa neočekivano podbaci na testu.

Sve navedeno dovodi u pitanje ne samo broj osvojenih bodova, već i koliko je tačno težak kofer znanja koji će učenik poneti iz osnovne škole.

Kakogod, svako ko želi da nastavi školovanje, moći će to da uradi jer ima više mesta u srednjim školama nego sadašnjih osmaka.

Kada se završi ovogodišnja junska premijera, pašće zavesa i onda ćemo iza nje glasno ili tiho komentarisati kakva je bila.

Znamo ko će aplaudirati, a znamo „koji i nećemo“.

Nama koji nećemo, preostaje da se nadamo da dogodine neće biti nove premijere, ili da će bar doći do promene režije.

Autorka je profesorka engleskog jezika