Draža pored Tita, blamaža Srbije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koliko je zločina počinjeno po direktnom Titovom naređenju ni danas se ne zna. I tokom i posle rata. Tačno je, Tito i Draža ne mogu zajedno. Trebalo je samo da stoji Draža.

   1. Narvno da se Drazina fotografija nije trebala da nadje na dan pobede nad fasizmom pored Tita .Draza je na prvom sastanku s Nemcima odrzanom 11 nov. 1941 u selu Divci nemackom pukovniku Kogaru, nudio saradnj da zajednicki uniste partizane i obecao : “mi se protiv vas necemo boriti, cak i ako nas vi budete napadali”. Da bi dokazali lojalnost Nemcima cetnici su na prevaru zarobili 305 partizana u G. Milanovcu i Mionici i predali Nemcima, a ovi ih sve streljali u Valjevu. Ovakvi zlocini ne zastarevaju i zbog slicnih letele su glave i na demokratskom Zapadu. Saradnju s Talijanskim fasistima Draza nije krio. Na zahtev britanaca da saradnju prekine on je odbio, jer ga oni snabdevaju. Cime , moze se predpostaviti. Na to je vlada Britanije uputila protesno pismo JU vladi u Londonu. Odluka o leglizaciji cetnika, stavljanje nekih jedinica pod komandu srpske vlade na celu s NEDICEM, dogodila se na Ravnoj Gori u Mihailovicevom stabu 30 novembra 1941g. Legitimizacija je trajala do proleca 1943. Jedan od prvih cetnickih komandanata Uros Drenovic potpisao je u Mrkonjic gradu 27 Aprila 1942 sporazum o vojnoj saradnji s ustaskim formacijama za borbu protiv komunista. U Topoli 11 avgusta 1944 nemacka komanda i Drazini predstavnici potpisuju sporazum o zajednickoj borbi protiv nadiruce Crvene Armije i partizananskih jedinica NOB-a Jugoslavije. Sam Draza bezi u Bosnu sa 20 hiljada mobilisanih srpskih mladica nepotrebno izginulih u borbama protiv partizana i ako je jasno da je kraj rata blizu i da Nemci gube. Ni jedan cetnik nije ucestvovao u oslobadjanju Beograda i Srbiije. S toga i nije bilo mesto Drazi na antifasistickoj manifestaciji. Ovo su cinjenice koje niko , ne moze da ospori.
      Molim da se objavi.

      1. E moja Tasa jedini koji su sarađivali su komunisti,Nemci i ustaše.Raspitaj se malo

      2. Autor je komunisticko cedo i ostrasceni mrzitelj svega srpskog.
         Isplivace istina o Drazi a sa njom i vase bolesne lazi.

      3. Tasa@ sve što si rekao precizno je tačno. Proučavajući (više od 40 godina) kvislinge i četnički pokret. Sva pomenuta dokumenta sam lično video i čročitao.
         Imajući u vidu dosadno tipkanje na telefonu mogu još reći: Svaka čast za istinu. Ali ispranim mozgovima teško to ide u glavu.

   2. Тачно!

2. Gnusam se da neki lik kao Dragoslav Bokan i moze da promovise Drazu i mislim da je cela poenta njegovog ucesca da Drazu i ogadi. Draza bi takve kao Bokana streljao jos na pocetku sukoba. Inace politkolog , kao i svi pro-Titovci, mora malo da zapazi na formulacije „12 seljaka su sprovodili celu noc pored Kalaitovog stola sa pecenjem i rakijom“…verni saborac Pavla Djurisica „u Bosni“ 1943….ja jesam laik ali on je ratovao u Crnoj Gori a mesece je proveo valjda dva puta bezeci iz nemackih zatvora, tako da je malo nejasno spominjanje Pavla Djurisica. Bokan i Seselj i ko sve ne od takvih imaju ulogu da ogade a ne da proslave Drazu Mihailovica. Poslednji su oni koji bi njegovo delo trebalo u usta da uzimaju.

   1. Значи ли то да су Труман и Шарл се Гол фашисти!?

3. Svaka čast za tekst. Čik da Francuzi proglase Petena za spasioca Francuske., jer bi to bila najveća Francuska sramota.

   1. Gospon Miro, kakve veze ima Peten sa Drazom? Ovaj prvi je bio nesto nalik Ljoticu u Srbiji. Draza je najcudniji izdajnik koji nije smeo da vecera u Beogradu ili Kraljevu sa bilo kojim nemackim oficirom. Nije smeo niti je slobodno prosetao bilo kojim gradom u Srbiji. Cela familija bukvalno svi su utamniceni u Banjickom logoru. Velika poternica iz 1941 i 1943 za zivog ili mrtvog od strane nemacke komande. Bekantmachung ili proglas o hiljadama streljanih njegovih vojnika usled napada na nemce. Imao sam prilike da citam zvanicne Wermacht depese o napadu njegovih snaga na ustase, nemce i muslimansku miliciju u Visegradu i Rogatici.
      Kakve on veze ima sa Petenom?

4. Preporučujem pogledajte video na YU Tube pod nazivom: Najbolji intervju sa Titom iz 1972. godine! Malo duže traje ali vredi pogledati! Novokomponovanim Vođama „titoićima“ novih banana država nastalih od ex YU, pod obaveznim! U par navrata tog intervjua Tito se novinaru izvinjava, što ga prekida! Veličina i inteligentan čovek, kakav se više ne rađa!

5. Procitao sam par tekstova gospodina Muhameda, ocigledno je vrlo mudar i razlozan covek, ne znam u cemu je gust siriti ovakve klisee, vec je dosadno. Od 1945 nisam u (komunistickoj) istoriji video jedan primer da je cetnik ubio nekog metkom, pucnjem. Ne cini li se malo nerealno da je svaki zavrsio na nozu. Sve da je i tako bilo….nek su cetnici ubili 1o hiljada ljudi (ajde taj Vranic, Drugovac, …) moze se pricati o stotinama, mozda dve hiljade zrtava….ali cak ici i po komunistickim opisima sve se to svodi, ubili nekog rodjaka, pa cetnici dosli iz osvete pa pbili selo. Partizani su ubili na desetine hiljada, eto 58,000 hiljada popisanih samo zrtava. Tito i partizani nemaju moralno pravo da se pozivaju ni na sta, izgubili su oni i njihopvi postovaoci svako pravo da sebe nazivaju pobednicima a kamoli da se po njihovim udbaskim arsinima pise i deklamuje istorija.

6. Pa navodite zlocine gdje je ubijeno 12 mjestana jer su i partizani prethodno ucinili isto jer su nekoga smatrali pristalicom cetnika. Vecih zlocina cetnika nema nakveci su bili nad muslimanima u N.Pazaru ali ne postoji vojska koja ne cini zlocine, pobjednicka ili gubitnicka. Ali cetnici nisu imali logore za djecu, nisu pobili sto po kicama i logorima stotine hiljada nevinih civila, nisu ubijali Jevreje samo zatto sto su Jevreji. Nisu izvrsili genocid. Imate hrvatskog istoricara koji ke dokazao da su cetnici u Dalmaciji pobili tokom cijelog rata oko 2 hiljada Hr civila. Za 4 i po god.

7. SUDILI BEZ SUDA – KAMOM ! _____________________________________________________________________________________________________
   NIJE BILO DANA DA NISU POSEKLI BAR JEDAN SRPSKI VRAT ________________________________________
   MAJ MESEC, 1943 ______________________________________________________________________________________________________
   1. maj 1943: Ubistvo Zdravka Ristićevića (30) i Slavka Đerića (31), iz sela Buar pokraj Užica. Uhvatili su ih četnici Filipa Ajdačića, u Sečoj Reci pokraj Kosjerića i posle divljačkog masakriranja žive zakopali u zemlju. Po kazivanju ubili ih četnici Jevrosim i Dragoje (Jevrosimov sin) Nojić.
   3. maj 1943: U selu Stupčevići, pokraj Arilja, četnici zaklali 4 simpatizera NOP-a iz sela Bogojevići i Latvica. Publikovani su poimenični podaci o stradalima.
   3-4. maj 1943: U noći 3-4. maja 1943., Dragačevski četnici zaklali Gvozdena Šipetića (45), žitelja sela Grab pokraj Guče, komandanta Grabske čete Jeličkog četničkog odreda, zbog protivljenja da se bori protiv partizana. Šipetića je zaklao Dragan Stanisavljević, pripadnik „crne trojke“ iz Dragačevske četničke brigade. Nakon izvršenog zločina, Stanisavljević je odneo odsečeno uvo svom komandantu Davidu Dači Simoviću. U selu Grab četnici su tokom rata ubili 4 stanovnika. Publikovani su poimenični podaci o stradalima.
   9. maj 1943: Klanje 10 simpatizera NOP-a u selu Garevina pokraj Aleksandrovca (Župa).
   9-11. maj 1943: Ubistvo 5 simpatizera NOP-a u selima u okolini Rogačice (srez Bajina Bašta). Ubijeni su bili stanovnici sela Okletac, Gvozdac i Ovčinja. Publikovani su poimenični podaci o stradalima.
   11. maj 1943: Četnici, pod komandom Filipa Ajdačića, u selu Seča Reka pored Kosjerića, streljali 21 zarobljenog partizana. Isti počinioci su toga dana ubili i meštanina Seče Reke, Milojka Jankovića (32).
   14-15. maj 1943: Streljanje 27 zatočenika četničkog zatvora u Kolašinu. Streljanje su izvršili Nemci u Barama Kraljskim. Prethodno su četnici ustupili Nemcima ove zatočene partizane i sipmatizere NOP-a. Publikovani su poimenični podaci o svim streljanim.
   Sredina maja 1943: Ubistvo 5 članova porodice Krste i Ivanke Živković i 2 člana porodice Sofije Ristić u rudarskom naselju Ravna Reka, istočno od Ćuprije. Sem roditelja Krste i Ivanke, zaklana su dvojica njihovih maloletnih sinova i kćerka. Pokolj je preživeo samo najmlađi sin Dragutin. Ova porodica poklana je zato što su imali nekog daljeg rođaka u partizanima. Iste noći ubijene su Stana Ristić i njena maloletna kćerka. Posle ovog zločina glave Krste Živkovića i Stane Ristić nabijene su na kolje i stavljene ispred zgrade direkcije u Senjskom Rudniku.
   Sredina maja 1943: Četnici Draže Mihailovića, pod komandom poručnika Manića, ubili 8 simpatizera NOP-a iz Bojnika (Pusta reka). Manićevi četnici su u Bojnik upali predstavljajući se lažno kao partizani i potom pohvatali one koji nisu prozreli prevaru. Uhvaćeni simpatizeri NOP-a su odvedeni u šumu i tamo ubijeni. Svi su bili zaklani, vezani za drveće sa glavama nadole. Publikovana su imena stradalih.
   16. maj 1943: U selu Rasna pokraj Požege četnici streljali Aleksandra Koraća (55) i Sretka Koraća (55), zemljoradnike i saradnike NOP-a iz ovog sela.
   16. maj 1943: U selu Toponica pokraj Knića četnici ubili 4 stanovnika, od čega 2 žene. Publikovani su podaci o stradalima. Prethodno, 5. aprila 1943, u ovom selu četnici su ubili 3 lica.
   23. maj 1943: U selu Rajkovac pokraj Topole četnici zaklali Darinku Radović (43) i njene dve kćeri, Radmilu (20) i Stanku (13), zbog skrivanja partizanskog ranjenika. Kćeri su zaklane pred Darinkom kako bi bila primorana da oda gde je sakriven ranjenik, što ona nije učinila. Zločin su izvršili četnici iz sela Kloka i pripadnici Oplenačke brigade Gorske garde JVuO. Darinka Radović je 1953. proglašena za narodnog heroja. Istog dana ista grupa četnika u Rajkovcu je ubila seljaka Životu Stevanovića. Tokom 1943. četnici su u Rajkovcu zaklali još 6 stanovnika koje su proglasili pristalicama partizana. Publikovana su imena stradalih.
   25. maj 1943: U selu Jakalj između Rogačice i Kosjerića četnici zaklali Radenka Novakovića i Dragoljuba Popovića, saradnike NOP-a iz susednog sela Kostojevići.
   27. maj 1943: U blizini mesta Zlot, na planini Malinik (istočna Srbija), četnici DM, posle mučenja, u jamu bazdanku žive bacili 3 rudara i komunista iz Zlota. Publikovana su imena stradalih.
   29. maj 1943: Vešanje 6 muškaraca u selima Tamnave (između Uba i Koceljeve) od strane četnika. Trojica obešenih bili su Srbi iz sela Batalaga, a trojica Romi iz sela Novaci. Navedeni su podaci o stradalima.
   29. maj 1943: U selu Vinča pokraj Topole četnici zaklali 4 lica i spalili 8 kuća. Istog dana u obližnjem selu Veliki Šenj ubili su meštanina Dragomira Lazarevića.

8. Documents from National Archive Washington NAWHeeresgruppe F), T311 roll 195 frame 968
   Verluste serbischer Einheiten in der Zelt vom 15.März bis 15, August 1944

   (Bei den Verlusten der loyalen Cetniks handelt es sich um Mindestziffern, da nur diejenigen Verluste erfasst werden konnten, welche bei den mit der deutschen Wehrmacht zusammenkämpfenden Verbände entstanden sind. Die Verluste der selbständig gegen die Kommunisten kämpfenden Cetniks konnten dagegen nicht erfasst werden, müssen aber also mindestens ebenso hoch angenommen werden, wie die der loyalen Cetniks.)
   – Gubici srpskih kvislinških formacija od 15. marta do 15. augusta 1944 Uračunati su i gubici /lojalnih četnika/, koji su se borili protiv NOVJ zajedno sa Wehrmachtom.
   Ukratko: 3.958 ČETNICI
   S[rpski] D[obrovoljački] K[orpus] : 541
   S[rpska] D[ražavna] S[traža]: 290
   S[rpska] G[ranična] S[traža]: 18
   —————-
   4.807 ukupno)
   Na početku dokumenta stoji napomena:

   Verluste serbischer Einheiten in der Zelt vom 15.März bis 15, August 1944

   (Bei den Verlusten der loyalen Cetniks handelt es sich um Mindestziffern, da nur diejenigen Verluste erfasst werden konnten, welche bei den mit der deutschen Wehrmacht zusammenkämpfenden Verbände entstanden sind. Die Verluste der selbständig gegen die Kommunisten kämpfenden Cetniks konnten dagegen nicht erfasst werden, müssen aber also mindestens ebenso hoch angenommen werden, wie die der loyalen Cetniks.)

   Iz ovoga se vidi sledeće:

   1. Nemci razlikuju „lojalne“ i „nezavisne“ četnike

   2. Daju prikaz samo gubitaka „lojalnih“ četnika, i to minimalne brojke koje su im poznate (sa pretpostavkom da su ukupne znatno veće)

   3. Napominju da i „nezavisni“ četnici rade isti koristan posao, te da se njihovi gubici moraju proceniti kao najmanje isto toliki kao i gubici „lojalnih“.

   Ili, da ,,prevedemo”:

   a) I, jedni i drugi, i „lojalni“ i „nezavisni“ rade koristan posao za Nemce !

   b) Ta igra sa navodnom nezavisnošću omogućuje da se preko njih Srbi angažuju da ratuje i poginu za Nemce !

   ZAKLJUČAK :

   I „lojalni“ (razni MVAC-ovi, Đujići, Drenovići, povremeno Lukačević, Keserović, Kalabić, Račić…) i „samostalni“ (povremeno Račić, Lukačević, Keserović, Kalabić…) su jednako Mihailovićevi, i jednako deo osovinskog ratnog napora.

9. САРАДЊА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА СА НЕМАЧКИМ ОКУПАТОРОМ, Босна, 1944
   ____________________________________________________________________________________________________________ Documents from National Archive WashingtonNAW
   (Heeresgruppe E), T311 roll 184 f. 992

   10. 12. 1944. Operat. odeljenje (Sarajevo)…Proboj 21. brd. arm. korpusa.
   Saradnja sa četnicima.
   Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

   1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.
   2) D[raža] M[ihailović] garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.
   3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.
   4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.

10. ПРВА ПОНУДА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА НЕМЦИМА ЗА САРАДЊУ У БОРБИ ПРОТИВ ПАРТИЗАНА, новембар 1941г
    ______________________________________________________________
    Documents from National Archive WashingtonNAW Heeresgruppe E), T311 roll 175 f.121-2
    Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1941 (30. novembar 1941.).

    – 17.11.1941: Savjetovanje kod načelnika štaba komande Jugoistoka: /PONUDA pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista JE ODBIJENA i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović TAKOĐE TRAŽIO ORUŽJE ZA BORBU PROTIV KOMUNISTA . Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista./ (frame no. 121-2)

11. СПОРАЗУМНА ПОНУДА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА И МИЛАНА НЕДИЋА, НЕМАЧКОМ ОКУПАТОРУ ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ БОРБУ ПРОТИВ ПАРТИЗАНА [НОВЈ ]
    -______________________________________________________________
    Documents from National Archive Washington NAW Armijska grupa F (Heeresgruppe F), T311 roll 190 f.948
    IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 3.DECEMBRA 1944. GODINE
    Operativno odeljenje Beograd — Dedinje 16. 8. 1944:
    Srbija:
    SPORAZUMNO SA Nedićem, D[raža] M[ihailović] JE PONUDIO NEMAČKOM KOMANDOVANJU POTPUNO POTČINJAVANJE ČETNIČKIH JEDINICA. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor D[raže] M[ihailovića] sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, SADA POSTOJI samo ZAHTEV ZA ORUŽJE ZA ZAJEDNIČKU BORBU. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.

12. Documents from National Archive Washington NAW

    Armijska grupa F (Heeresgruppe F), T311 roll 190 f. 000957

    Operativno odeljenje Beograd — Dedinje, 17. 8. 1944.

    Srbija:
    SRPSKI MINISTAR PREDSEDNIK Nedić, prilikom prijema kod komandanta Jugoistoka 17. 8, po nalogu srpske vlade a jednovremeno PO NALOGU i D[raže] M[ihailovića], ukazujući na akutnu opasnost za Srbiju od komunizma, kao i na razvoj situacije u Bugarskoj, zatim na dosadašnju skoro besplodnu saradnju sa nemačkom okupacionom silom, odnosno besplodnu lojalnost prema nemačkoj okupacionoj sili, POSTAVIO JE ZAHTEV ZA ODOBRENJE JAČIH SRPSKIH TRUPNIH KONTINGENATA UKLJUČUJUĆI TU i ZAHTEV ZA TEŠKIM ORUŽJEM. /… /

    1. Свака част на труду, али бојим се да је узалудан. Не воле људи чињенице па то ти је. Oдлучили да је Дража био добар јер је био националиста, и готово, a сарадња са окупатором… то нема везе. Колико год да им доказа понудиш, ма колико били неутрални, не можеш их убедити.

13. Menije mučnina u stomaku jer stvarno fašista i hitlerov prijatelj Tito da bude pored jednog poštenog Draže Mihajlovića, sramota da najvećeg zločinca koije toliko srpskog naroda pobio u miru kao i u ratu Tita itovijete sa domoljubom Dražom nikako nepriliči.

    1. Vidim da niko od dražinaca ne žali poklane Srbe u Aleksandrovcu, Arilju, Užicu, N. Varoši – koje su poklali četnici! Šteta po njih.

    2. Ozbiljan istoričar @ zaista sve tačno. Za sve postoje dokumenta. Nisu svi zatočenici četničkog logora u Kolašinu predati nemcima. Jedan deo su i četnici pobili kao što je učiteljica Radmila Ćorović, Jevrejka, streljana je. O tom logoru pisao je Mihailo Lalić i sam zatočenik logora, kao i u „Zborniku zatočenika Kolašinskog Logora.. To što jedan komentator kaže da četnici nisu pucali i ubijali , podsetiću ga da su krajem rata u Semberiji četnici pobili i poklali više od tri hiljade partizanskih ranjenika koji su bili tamo razmešteni.

14. Слажем се да Титу није место поред Драже…још једна комуњарска подвала.

15. Jeste blamaža za Dražu.

16. Gospodine Muhamede u pravu ste sto posto. Nikad nije kasno za ovu vrstu kritike. Zabrinjavajće je što nam istoriju antifašizma više u školama ne uče. Imajući u vidu da sam kvinslinge i četnički pokret izučavao i dokumente snimao, prepisivao skoro 40 i nešo godina mogu reći sledeće
    U toku rata 1941-1945. Srbija kao država nije ni postojala. Njena teritorija bila je okupirana od fašističkih osvajača. Ali u toku te okupacije nastale su dve ratne Srbije. Jedna je bila fašističko-kolaboracionistička sa brojnim saradnicima u funkciji fašističkih okupatora i njegovih potreba, i druga partizanska patriotsko-oslobodilačka, antifašistička koja se bori za oslobođenje Srbije od fašističkih okupatora i srpskih saradnika okupatora.
    Svaka od ove dve Srbije ima svoju istoriju.To su dve suprotstavljene i neprijateljske Srbije. Njih dve su bile istorijski razlaz do uništenja u sukobu. Obe ove dve Srbije su pobedom patriotske oslobodilačke antifašističke Srbije završile svoje postojanje, a oslobodilačka Srbija obnovila i izgradila novu državu Srbiju.
    Treba dati odgovor na pitanje: koju ratnu Srbiju i ratnu istoriju okupirane Srbije deo srpskog naroda i države danas rehabilituju i proglašavaju za svoje izvorište, uzor i usmerenje, kako za sadašnjost tako i za budućnost.
    Ako se posmatraju delatnost dela države i aktuelne politike i usmeravanje društvene javnosti, pitanje je izlišno. Država je stvorila „pravni“ osnov za rehabilitaciju fašističke kolaboracionistčke ratne Srbije donošenjem zakona o izjednačavanju prava pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije u otadžbini (četnika) sa pravima boraca oslobodilačkog pokreta u Srbiji i Zakonom o rehabilitaciji. Izvedba je prepuštena političkom sudu, potomcima i poklonicima fašističke okupacije Srbije i srpske saradnje sa okupatorima.
    Rehabilituju se i slave svi pripadnici od idejnih nosilaca i kreatora do izvršilaca zločina nad svojim narodom u korist fašističkog okupatora, ne vodeći računa o miniumu istorijske istine.
    Ime Dimitrija Ljotić, vođe srpskog fašističkog pokreta čija je vojna formacija pod nazivom „Srpski dobrovoljački korpus“ u sastavu Vermahta činila zeštoke zločine po Srbiji, od masakra kragujevačkih i kraljevačkih građana do ubijanja ljudi širom Srbije, dobijaju trgovi i ulice i izmišljaju mu se slavopojke.
    General Milan Nedić, predsednik kvislinške okupacione vlade, tvorac Banjice, Sajmišta, Jajinaca, Glavnjače i drugih srpskih stratišta, moralno i politički je rehabilitovan i promovisan.
    Slobodan Jovanović, predsednik Jugoslovenske izbegličke vlade je sudski, moralno i politički rehabilitovan. Ovaj poznati profesor Pravnog fakulteta, akademik i plodni naučnik nije osuđen za ono što je bio, već za ono što je radio kao predsednik Jugoslovenske vlade u emigraciji, što je donelo tragične posledice srpskom narodu u okupiranoj Srbiji i Jugoslaviji. Zaslužan je za stavljanjem slova „Z“ ispred imena, što znači zaklati. Njemu se daju platoi, trgovi, ulice i druga priznanja, kao da nije bio dvostruka ličnost.
    Politička i društvena histerija ne prestaje oko rehabilitacije vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića. Četnički pokret, nastao je maja 1941.a potom od Jugoslovenske vlade u emigraciji preimenovan u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, a njen vođa, komadant (1942.)imenovan za ministra vojske i načelnika Vrhovne komande ( za kratko vreme tri puta unapređen od pukovnika do armijskog generala). Kao patriotski, oslobodilački pokret sarađuje samo tokom septembra-oktobra 1941.sa NOP koga je organizovala i vodila KPJ, u borbi protiv okupatora, ali od kraja novembra 1941. četnici prihvataju taktiku svoje vlade, da se ne treba angažovati protiv Sila osovine, kao i svoj program antikomunizma.
    Pregledajući dokumentaciju četničkog pokreta, nemačkog Rajha, SAD, Velike Britanije i emigrantske vlade kraljevine Jugoslavije, hronološki ukratko spomenuću dokumenta koja dokazuju saradnju Draže Mihailovića i njegovih komadanata sa nemačkim i drugim okupatorima u toku Drugog svetskog rata.
    Sutradan posle pregovora Draže i Tita u Brajićima 28. oktobra 1941.godine. Dražin emisar kap Nenad Mitrović u Beogradu sa kap Jozefom Matlom priprema sastanak Draža-Nemci u selu Divcima. Prvog novembra Draža u pismu komadantu nemačke 342. divizije generalu Hofmanu, traži municiju “ da bi mogao da nastavi borbu protiv partizanskih odreda“ , a 11.novembra Dražina delegacija pregovara sa opunomućenikom nemačkog komadanta Srbije pukovnikom Kogardom o mogućnostima zajedničke borbe protiv partizanskih odreda. Iz zapisnika sa tih pregovora vidi se da je Draža sedam puta ponovio zahtev da od Nemaca dobije municiju, i izjavio da se neće boriti protiv Nemaca “ iako bude napadnut“ (i održao obećanje do kraja rata), a njegov pomoćnik, major Aleksandar Mišić, rekao Kogardu- da će primiti nemačke oficire „za vezu“ u četničkim štabovima, kako stoji u zapisniku. I ako Draža tada nije dobio municiju od Nemaca njegov komadant Jovan Škava po Dražinom odobrenju, 17. novembra 1941. predaje Nemcima u Valjevu 261 na prevaru zaroblenog partizana koji su svi pobijeni.
    U decembru Draža počinje legalizaciju svojih odreda kod Nedića a postepeno i kod Nemaca. U jednom izveštaju komandujućeg generala Srbije Badera, od 20. januara 1942. godine zapisano je da je Nedićeva žandarmerija sa Nemačkim odobrenjem snabdela 72 oficira i 7693 četnika sa 77 puškomitraljeza, 196 pištolja i 1867 bombi. Deo Dražinih odreda se legalizuje. Odred poručnika Predraga Rakovića je u Čačku sa Nemcima i pored Nemca Frikea komadant Čačka! Draža odaje Rakoviću priznanje i na njegovom izveštaju beleži „Odličan rad“ ….
    Tokom 1942. i 1943. godine legalizacija četnika u Crnoj Gori i Dalmaciji je kod Italijana uzela velike razmere. U bici na Neretvi četnici dobijaju od Italijana hranu i municiju, čak i padobranima iz aviona im bacaju i prevoze četnike okupatorskim kamionima i brodovima. Nemački komadant Ler obaveštava višu komandu da je “ dao četnicima 30000 metaka“, a Dražin Komadant Vojislav Lukačević obaveštava da su mu Nemci dali 12 sanduka municije“ . U toj operaciji četnici su u istom stroju sa Nemcima i Italijanima.
    U jesen 1943. Nemci i četnici zaključuju veliki broj sporazuma o zajedničkim borbama protiv Narodnooslobodilačke vojske……Od novembra 1941.do septembra 1944.g. četnici i Nemci su zaključili 19 sporazuma i svi su imali odrednicu „trajnosti“ a vodili su 128 združenih operacija protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sve te sporazume Draža je odobravao.
    Sem pregovora sa Nemcima 11.novembra 1941. u Divcima, Draža se sastajao još 4 puta sa majorom Rudolfom Šterkerom emisarom Hermana Nojberha predstavnika ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji: prvi put u selu Rošcima kod Čačka zajedno sa pukovnikom Mak Dulom Američkim obaveštajcem; drugi put u selu Dragincu kod Loznice (gde su Nemci streljali 2950 meštana), treći put u Srednjem, novembra 1944. i četvrti put u Vučjaku u Istočnoj Bosni, aprila 1945. godine.
    To je samo delić istorije prepisan iz istorijskih dokumenata gore navedenih aktera, kao i 930 obaveštajaca po imenu i prezimenu ( 268 engleskih obaveštajaca i 612 američkih pripadnika OSS službe – Office of Strategic Services,) i Oko 50 pripadnika iz PWB (američka služba za propagandu ) . Obaveštajci su delovali uglavnom u okviru vojnih misija ovih zemalja kod četničkog i partizanskog pokreta. Ovaj impozantan broj ukazuje da su njegove službe imale apsulutan uvid u stanje na terenu, odnos postojećih snaga i delovanje ratujućih strana na Jugoslovenskom prostoru.
    Ovo je u kratko skraćen tekst bez opisa detaljnijih segmenata. Bilo bih predugačko

17. Vaš dobar tekst je, kako vidim, izazvao brojne komentare, jednako dobre i argumentovane. da sam ja neka snajka došla u Srbiju iz Japana, svakako mi ništa od svega pročitanog ne bi bilo jasno. ali, pošto nisam ni iz Japana, niti sam od juče, znam za istorijske činjenice. Znam da je II svetski rat na ovom našem prostoru spolja bio agresorski, a iznutra građanski, bratoubilački rat. to što su se Srbi pravoslavci između sebe ubijali neobično je pogodovalo stranim agresorima i njihovim domaćim pomagačima, koji su ih takođe ubijali zajedno sa Jevrejima i Romima. I to se dešavalo na prostoru cele Srbije, Da li su kame, jame, bacanje pod led u racijama po Vojvodini, o svemu postoje svedoci i pisani dokumenti , a brojke su strašne. Još su strašnije brojke umorenih pripadnika navedenih naroda na teritoriji NHD- Znajući sve to iz školskih i drugih knjiga, zapitam se šta li današnji djaci uče? Šta se njima prezentuje i kako će oni znati istinu? istina može biti samo jedna, a ne dve istine. Biti običan čovek ili žena, tada na poprištu tog strašnog rata, bilo koje vere i bilo koje narodnosti bilo je sigurno strašno. Spomenik običnom čoveku podići.Njegovoj porodici, ženi, deci. Ima li igde spomenika običnom čoveku iz svih naših ratova.

18. Sramota kao mnoge druge stvari i događaji.A prekrajanje istorije je postalo trend.

19. Brozovi partizani su u srpskom narodu ostali poznati kao „crvene ustase“ i to najbolje govori o njima ko su bili i zasta su se borili