Drugari, da li je ovo ona ista borba?

Želim pre svega da vam čestitam na godišnjici protesta, i na istrajnosti u toj nekoj vašoj borbi, koja se dosta promenila od one naše zajedničke sa početka protesta.

Zaista, skidam kapu na upornosti da istrajete, iako na ulici nemate ni 10% ljudi koji su nekada na taj protest dolazili.

Nemojte misliti da sam zajedljiv, jer to zaista nisam, već sam pomalo utučen zbog toga što je iskreni bunt naroda ugušen, a bilo je potencijala da se taj plamen održi živim i da se stvori prostor za neke suštinske promene u ovom pokvarenom sistemu. I ljut sam, jer su ovi protesti, potpuno paradoksalno, učvrstili Vučićevo mesto u fotelji, jer već godinu dana iz dana u dan i iz nedelje u nedelju on dokazuje da je nedodirljiv.

Dakle sve sam, samo ne zajedljiv. Međutim, imam par pitanja koja bih vam voleo postaviti onako, što bi se reklo, ljudski.

Nadam se da se zbog ovih pitanja neće „krv preslikati i na moje ruke“, kao što ste to u saopštenju rekli da će se dogoditi Jeleni Anasonović. I nadam se da će neke od vas, za koje još uvek verujem da su dobri ljudi (ali naivni), ova pitanja podstaći na to da javno iznesu iskreno mišljenje i stav, tj. da nećete prećutati i sakriti se iza jednog saopštenja za javnost u nadi da će sve brzo proći i da ćete delovati uniformno.

Prvo i pre svega glavno pitanje je: Da li je ova vaša borba i dalje ona ista borba od 2018? Tačnije, da li je to još uvek borba za promenu sistema ili se transformisala u borbu za smenjivanje Vučića?

Postavljam ovo kao glavno pitanje, jer poslednjih meseci delujete kao omladina Saveza za Srbiju, što je u redu – ali nazovimo onda stvari pravim imenom.

Neke od vas znam još sa protesta „Protiv diktature“ koje smo organizovali 2017. godine, i znam koji su vaši stavovi bili tada, ali šta se promenilo?

Znam vaše mišljenje o aferi Vulinove „tetke iz Kanade“, više puta ste javno podizali tu temu, ali je vaša reakcija izostala kada je javnost saznala za Bastaćevu „tetku iz Emirata“, što je malo čudno za jednu novonastalu političko-aktivističku organizaciju. Zar ne? Ok, većina vas je ili u omladini Stranke slobode i pravde, DS-u, čak su neki i bivši članovi SPO koji su iz koalicije sa SNS prešli direktno kod Jankovića, a nakon toga u SZS…

Znam i da neki od vas samo rade za SZS, a da se još nisu učlanili ni u jednu stranku, ali ima i par ljudi koji nisu u tom prokletom savezu, pa možda oni imaju malo drugačije mišljenje. Vaš je komentar izostao i na raspuštanje odbora DS-a od pre neki dan, ali i na zabrane srodnim organizacijama da govore ili vode proteste po gradovima širom Srbije. Komentar je izostao i nakon satanizovanja Jelene Anasonović, i javnog linča kroz koji je prošla prošle nedelje zbog intervjua u Blicu.

I što je najgore, znam da su neki od vas i učestvovali u tom linču preko lažnih profila na mrežama, nazvavši je raznoraznim pogrdnim imenima, ili izmišljajući kojekakve afere u koje je navodno upletena pa se zbog toga „prodala Vučiću“. Da li je to i dalje ona ista borba, drugari? Meni iskreno sve više ličite na one protiv kojih ste.

I ja, pošto sam „delio hleb“ sa vama, i shvatam i da ste mladi, i naivni, i koliko je zaslepljujuć taj aktivizam, ali još uvek imate šansu da nešto promenite.

Možda delujem ogorčeno, a možda i jesam, jer je dosta nas (pa i ja) u tim protestima videlo jedinu nadu da se nešto promeni, a kao neko ko je na protestima protiv raznih režima porodično od svoje četvrte godine života, imam veliku želju da se ovaj put nešto zaista i suštinski promeni, i da počnemo da ličimo na neku od zemalja u koje su skoro svi moji prijatelji pobegli glavom bez obzira.

Za svaku ideju koju sam vam predložio (od lepljenja plakata, kačenja krvavih košulja po gradu, ili farbanja RTS-a u roze itd.) vam je trebalo dosta vremena, ali ste me na kraju poslušali. Samo, malo je kasno sada za to.

To je trebalo da se radi još 2018. godine, kao i ona blokada fakulteta i autoputa koje sam vam predlagao te, sada već davne 2018. Znate, protest i aktivizam se radi srcem, a ne glavom… pogotovo ne klimanjem istom.

Da ne bude da se pravim pametan, dobrih ideja je bilo sa svih strana, odlične ideje su imali i Bane i Sergej Trifunović, i Jelena, i Kojo, i svako ko je bio uključen u protest, kao i vi sami, i nisam ni ja uvek bio u pravu. Međutim, sve dobre ideje su uvek zaustavljane i sečene u korenu zbog toga što nisu odgovarale Savezu u tom trenutku, a vi ste to dopuštali, i spletkarili da bi odstranili neistomišljenike iz organizacije (pa između ostalog i mene). Ali kako onda, nakon svega toga, možete izaći u medije i reći da ste „samo svoji“ i da ste „ničiji“?

Ja mogu razumeti da ne želite da udarate po infantilnoj opoziciji koja „nikako da se digne i uradi nešto“, ali zbog vas samih vam ovo pišem. Mladi ste.

Biće života i posle protesta, nemojte dozvoliti da se vaš život svodi na to da budete produžena ruka Saveza za Srbiju koji preko vas potura svoje ideje i interese, i to predstavlja kao „volju građana koji su šetali godinu dana“. Nije ok baš prema tom narodu koji je šetao uz nas, i koji je željan promene.

Nije ok prema onih 55 hiljada građana koji su nam verovali 29. decembra 2018. Morate shvatiti da isti taj narod nije 2012. glasao za SNS, već je glasao protiv onih koji sada čine tu opoziciju okupljenu oko Saveza za Srbiju, i to je bitna razlika. Mi smo im kroz protest dali šansu da se operu, i da pokažu da su sazreli i promenili se, ali oni to nisu uradili. I eto, sada koriste vas da pozovu narod na bojkot izbora, o kom se priča još od januara 2019., a da nisu prstom makli da se izborni proces bar koliko-toliko normalizuje. Šta mislite kome to ide u korist?

Kome ide u korist kada sve manje stranke koje nemaju finansije propadnu zbog bojkota? Narodu? Ne znam, ja sam samo muzičar… ili što bi neki od vas sa vaših lažnih profila rekli „propali muzičar koji je pobegao kad je prigustilo“. Na meni je da postavim pitanje, a narodski rečeno – ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori.

I za kraj: Da li ste svesni da sve dok se držite tog protesta, i dok ga održavate u životu sa 200 do 1.000 ljudi na ulicama, da ne dajete šansu drugim ljudima da naprave novi i pravi narodni protest koji bi ličio na onaj iz decembra 2018? To jest, ne dozvoljavate da se dogodi protest koji bi ličio na ono za šta sam se (valjda) borio zajedno sa vama (ili protiv vas?) od 8. decembra 2018. do 30. januara kada sam iz organizacije izašao.

Jer ukoliko bi se podigao novi protest, opet bi se pravile podele. Budite sigurni da bunt još uvek postoji, i da je narod spreman da na ulicu izađe i da učini nešto, ali neće dozvoliti da bude ponovo izigran.

Ne znam, možda ja i nisam u pravu, ali bih voleo da razumem šta se krije iza svega ovoga, a ne bih da za to ponovo čekam 10 godina, kao što to inače ide u ovoj zemlji. Ponoviću – ja sam samo muzičar, na meni je da postavljam čak i ta „glupa pitanja“.

Autor je bio u organizaciji protesta „1 od 5 miliona“