Društvena fisija kao poluga za opstajanje na vlasti

Jer se „fuzionim“ procesima dobija znatno više društvene energije, manje se zagađuje socijalni ambijent, a veći su, i respektabilniji novonastali društveni agregati. Dok je u toku „fisionih“ društvenih procesa proizvodnja društvene energije manja, a zagađenje društva veliko. Društveni produkti nastali u toku „fisionih“ procesa su nisko vredni i za stvaralaštvo gotovo neupotrebljivi.

One društvene zajednice koje su to ranije razumele, one danas predstavljaju respektabilne društveno-državne entitete koji vojno, tehnološki i kulturološki upravljaju svetom, i podstičući „fisione“ procese u „nedozrelim“ društvima crpe dodatnu energiju za svoj razvoj.

Srpsko društvo je po svojim karakteristikama „fisionog“ karaktera. Energiju za svoj razvoj, iz generacije u generaciju, pokušava da proizvodi nepomirljivim podelama.

Nedostatak finih demokratskih mehanizama i stabilnih državnih institucija, ja-pa-jajstvo, potcenjivanje svih i „zapišavanje“ svega što ne miriše na „mokraću“ partokratskih „alfa mužjaka“ su bitne karakteristike srpskog društva.

Čim neko na vlasti, što je govorio moj deda, „malo okurati“ on počne da „naskače“ na sve oko sebe, da otima, da zapljuvava svoje prethodnike, da proglašava „novi veliki početak“, i da ukida svaku mogućnost koja bi mogla da posluži za začetak nekog „fuzionog“ demokratskog procesa, nastavljajući sa više ili manje elana da na razvalinama prethodnog, gradi „novi“ „fisioni“ partokratsko-autokratski društveni ambijent.

Evo, recimo, jer je to najsvežije, aktuelne partokrate počele su odmah po preuzimanju upravljačkih poluga da drobe društveni ambijent i da zavađaju i međusobno suprotstavljaju izdrobljene segmente.

I da na taj način proizvode energiju za svoj opstanak na vlasti. Pored do sada poznatih i više puta korišćenih „fisionih“ metodologija, oni su iz sebičnih partokratskih razloga osmišljavali i pridodavali niz novih načina za uspostavljanje i održavanje svoje partokratske dominacije, počev od uspostavljanja, na svim nivoima, zapošljavanja i imenovnja na „određeno“, preko partokratsko-kriminalne proizvodnje, šverca i distribucije droge, do potkupljivanja građana kroz masovne predizborne „helicopter-money“ akcije, itd.

Zbog svoje kancerogenosti, destruktivnosti i gangrenoznih posledica po srpsko društvo, posebno se ističu tri „fisona pronalazka“ ove partokratske vlasti, koje ćemo pokušati da malo osvetlimo.

Prvi „fisioni pronalazak“ se odnosi na masovno produkovanje „stručnjaka sa brzim diplomama“ i njihovo prioritetno postavljanje na rukovodeća mesta u državnim institucijama, opštinama i javnim i komunalnim preduzećima, iako su za te pozicije potrebni iskusni i dokazani znalci sa diplomama koje svedoče o stvarnim znanjima.

Takvim postupanjem aktuelne srpske partokratije napravljena je velika i dugoročna podela i antagoniziranje građana koji su uložili ogroman trud tokom sticanja znanja i poslovnih iskustava na tradicionalnim i proverenim školama i univerzitetima, naspram onih građana koji su kupovinom, ili „idi mi – dođi mi“ poslovnim i politikantskim metodama u vremenskom periodu od godinu-dve postajali „poželjni stručnjaci od formata“.

Dakle, namerno zametnutim „fisionim“ procesom započet je „rat“ između nosilaca „brzih“ i normalnih diploma, i što je najpogubnije, razaranje kompletnog prosvetnog sistema, uz enorman i nenadoknadiv gubitak društvene energije.

Drugi „fisioni pronalazak“ odnosi se na uspostavljanje državnog i partijskog kadrovanja po tzv. starozavičajnom principu. Alat za drobljenje društva uz pomoć ove pogubne metodologije za održavanje aktuelnih partokratskih vlasti baziran je na politikantima-lezilebovićima, čiji se lični, ili porodični zavičaji nalaze izvan granica Srbije.

A funkcioniše tako što čelnici srpske partokratije te politikante-lezileboviće guraju u parlament i državne organe, da bi oni alakali, zajedno sa starosedelačkim politikantima-lezilebovićima, po Srbiji da je aktuelni partokratski režim nosilac „zlatnog doba“ i „najboljeg života u regionu i šire“.

Zbog takvog kadrovanja sastavi aktuelne poslaničke većine u parlamentu, u državnim instucijama, lokalnim samoupravama itd., ostali su bez srazmernog broja predstavnika građana čiji su dedovski i pradedovski grobovi oduvek bili u Srbiji.

A to utiče da cela populacija građana čiji su koreni izvan granica Srbije, koja je većinski sjajna i proevropski orijentisana, počinje da gubi empatijsku podršku starosedelaca, što generiše još jedan poguban proces „fisionog“ cepanja istog srpskog nacionalnog tkiva, pri čemu društvenu energiju koja se tom prilikom generiše koriste predstavnici aktuelnog partokratskog režima zarad opstanka na vlasti.

Treći „fisioni pronalazak“ aktuelne partokratije odnosi se na namernu podelu penzionera na tzv. siromašne i tzv. bogate penzionere.

Razlog za inicijaciju ove neustavne fisiono-pljačkaške formule, koja se ne može sresti nigde u svetu, naše aktuelne partokrate našle su u „pretećem bankrotu države“, te su od „bogatih penzionera“ opljačkali preko osam stotina miliona evra, i navodno ih namenili za „spašavanje“ države od bankrota.

Pokazaće se kasnije da je taj penzionerski novac otišao za finansiranje raznih nepotrebnih partokratskih projekata koji su promovisani da bi se zamračili umovi građana i podmirili novopečeni „investitori“ i na njih naslonjeni partijski „poslovni pregaoci“.

S druge strane, milionskoj populaciji tzv. siromašnih penzionera, aktuelne partokrate su se, takvim postupanjem, medijski prikazali kao njihovi zaštitnici, i na taj način obezbedili milionski rezervoar „sigurnih glasova“ za izbore, stalno održavajući taj i podstičući nove „fisione“ procese među penzionerima radi proizvodnje energije za svoje održavanje na vlasti.

Očigledno je da građani razumeju šta aktuelne partokratske vlasti rade i da srpsko društvo pokušavaju da ubrzano pretvore u sipkavu masu poavetinjenih ljudi, pa su, podstaknuti tragedijama u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni, započeli masovne proteste čiji je cilj da se zaustavi dalje razaranje društva i države koju „atomski stručnjaci“ aktuelne partokratske vlasti sprovode „sve uz pucnje i prangije“.

Autor je inženjeri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.