„I mi imamo mozak“: Zašto se u komentarima na društvenim mrežama radujemo tuđoj nesreći?

Reč je o radovanju tuđoj nevolji ili nesreći, koje može biti skriveno ili otvoreno (ismevanje, prezir, ironija, sarkazam, zloba…). A kod nas je odgovarajući izraz – zluradost.

Kako sam došla na ovu temu? Eto, jedan Fejsbuk prijatelj objavio je sledeću rečenicu: „Stvarno ne znam zašto Srbende mrze Mariniku.“ Mislim da je saznao.

Neki od komentara su: „Zato što je protiv Srbije“, „Zato što pratimo godinama šta izgovara protiv Srbije. I imamo mozak“, a tu su bila i objašnjenja da je karijeru započela „kao krimos“ u Sportskom savezu Vojvodine.

I to sve „zasigurno“ znaju, kao i druge njene grehe, najčešće one objavljene u tabloidima, i nikad potvrđene.

Setih se nedavnog inserta sa jedne prave nacionalne i narodne televizije, gde je prepodobni Bokan gospođi Tepić poželeo da „izdrži to kraja“ u svom gladovanju, zlurado se smejući, dok su se ostali prisutni takođe smejuljili, kao da je dokazani patriota rekao nešto zaista dovitljivo i lucidno.

Ispod drugih objava na Fejsbuku videh kako Mariniki poručuju da „crkne“, a jedan od domišljatijih je parafrazirao Bokana: „Ne odustaj i idi do kraja, u potpunosti te razumem, nadam se da i ti mene razumeš“ (ovom citatu sam dodala znake interpunkcije, kojih nije bilo u originalu, da bi bilo lakše za razumevanje).

Pogledala sam profile osoba koje su upućivale „najlepše“ poruke i mogu vam reći da se prvi utisak o njima potpuno uklopio u moje „surfovanje“ o zluradosti.

Recimo, istraživanje iz 2014. u formi onlajn ankete analiziralo je odnos između šadenfrojde i tamne trijade osobina (narcizam, makijavelizam i psihopatija). Nalazi su pokazali da su oni ispitanici koji su imali viši nivo osobina „mračne trijade“ imali i i viši nivo zluradosti, bili su angažovani u većim antidruštvenim aktivnostima i imali veće interesovanje za senzacionalizam.

Utvrđeno je da postoje tri pokretačke sile za ovaj fenomen: agresija, rivalstvo i pravda. Ispostavilo se da osobe sa nižim samopoštovanjem imaju tendenciju da češće i intenzivnije doživljavaju šadenrfrojde.

Zluradost zasnovana na agresiji prvenstveno uključuje grupni identitet. Radost posmatranja patnje drugih proizilazi iz posmatračevog osećanja da neuspeh drugog predstavlja poboljšanje ili potvrđivanje statusa sopstvene grupe u odnosu na spoljašnje grupe. Šadenfrojde zasnovana na rivalstvu je individualistička i povezana je sa međuljudskom konkurencijom.

Proističe iz želje da se izdvoji i nadmaši svoje vršnjake. Ovo je šadenfrojde zasnovana na nesreći druge osobe, koja izaziva zadovoljstvo, jer se posmatrač sada bolje oseća u vezi sa svojim ličnim identitetom i sopstvenom vrednošću, umesto grupnog identiteta.

A gde je tu pravda? Zluradost zasnovana na pravdi dolazi od viđenja da se ponašanje koje se smatra nemoralnim ili „lošim“ kažnjava. Reklo bi se da je ova vrsta najmanje maligna.

Veliki Srbi, a to su oni koji su (bar deklarativno) odani pravoslavlju, mogli bi da pročitaju ponešto, ako ih ta vrsta angažovanja uopšte interesuje.

„Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje. Jer bi video Gospod i ne bi mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe“ – piše još u Starom zavetu. A Šopenhauer pominje zluradost kao najzlobniji greh, kada su pitanju emocije: „Osećati zavist je ljudski, uživati u zluradosti je dijabolično.“

Sve u svemu, dobila sam odgovor na pitanje sa početka ove priče. Srbende (ne – Srbi!) mrze Mariniku zato što je ona sve – što oni nisu. Ne pričam o politici.

Autorka je inženjerka geologije, muzičarka i novinarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.