Društveni aktivizam

Jeste. U mom kvartu četiri organizacije ciivilnog društva, koji nisu iz mog mesta, sprovode istraživanje putem ankete građana o kvalitetu usluga lokalne uprave. Ta aktivnost je podržana kroz projekat „#PratimJA“, finansiran od strane EU. Bezbroj puta su lokalne organizacije, kao i naša, aplicirale za slične aktivnosti ali nisu podržane.

Niko nikome ne brani da sprovodi aktivnosti širom Srbije ali je logično da mesne organizacije dobiju podršku za ispitivanje potreba građana, kako bi javno zagovarale za promene u lokalnoj zajednici. Umesto podrške, one se gase. Njihov posao obavljaju konzorcijumi „velikih“ organizacija, podržani od strane donatora. Oni to rade za novac, nama ostaje čist entuzijazam i mazohizam.

Poenta priče je da na problemima građana neko u Srbiji zarađuje. Građanin koji je dovoljno obespravljen biva iskorišten za potrebe projektnog menadžmenta.

I kada neka lokalna organizacija dobije podršku, to je besplatan rad. Velika je zloupotreba volonterskog rada u civilnom društvu. Uslove se konkursom „male“ organizacije civilnog društva na mali procenat za honorare u budžetu projekta.

Sve ovo je jedan od krupnih razloga zašto nema izvornih inicijativa. Nema ih zato što je stavljen monopol nad društvenim aktivizmom, od strane odabranih organizacija civilnog društva. Slikovito to izgleda ovako, ja držim novac za društveni aktivizam koji mi je neko dao, pitam građanina koji problem imaš, on problem rešava sam i pritom „nadrlja“ a ja primam platu za to.