Društvo je onakvo kakvi smo

Iz nje zrači znanje, intelektualno poštenje i hrabrost. Katić ume da zapliva uz vodu i da se suprotstavi stavovima aklamativnih ekonomista.

On je u ovoj knjizi ne samo ekonomsko-finansijski analitičar nego i nemilosrdni sociolog, savremeni istoričar, suptilni kulturolog, prefinjeni esejist… NJegovo vjeruju je nepristajanje na aktuelnu stvarnost ne samo u Srbiji nego i globalno jer je uveren da javni otpor ima svrhe ne samo kao pisani trag nego i kao podsticajni činilac.

U Surovom novom svetu pod lupom je niz teškoća, hipokrizija, odmahivanja glavom, pristajanja na poniženja sa kojima i u kojima danas ćutke živimo.

Tematika se najbolje može sagledati iz odeljaka ovako naslovljenih: Vrli novi svet, O istoriji, geopolitici, Srbija pred ogledalom, Demografija, emigracija i obrazovanje, O intelektualcima i društvenoj kritici, Dekonstrukcija tranzicionih mitova. O statistici i alhemiji, O dobroj vlasti i ekonomskom trijumfu, o lošem narodu i srpskom putu u kolonijalizam.

Nemogućno je u kratkom tekstu navesti ni ono najbitnije iz širokog tematskog luka ove knjige, ali usuđujemo se da kažemo da Katića najviše boli ležeran odnos intelektualaca prema tužnoj društvenoj zbilji koji su se šićardžijski opredelili za ćutanje zbog sigurnog uhljebljenja i dobro plaćene sinekure, Država sa svojim aparatom pritiska i doušnicima prati šta rade i misle nepoćudni (čuveni Orvel je bio policijski doušnik), a kad bi se otvorile srpske arhive, saznali bismo ono što znamo: u Srbiji je verovatno bilo više dobrovoljnih doušnika nego dobrovoljnih davalaca krvi. I tako dolazimo do neminovnog zaključka da je društvo onakvo kakvi smo mi sami.

U sjajnom eseju Izdaja intelektualaca (intelektualna elita je česta Katićeva tema) autor se poziva na jedan davni esej francuskog mislioca Žilijena Benda, koji kaže da su se intelektualci njegovog doba, na globalnom nivou, odrekli uloge branitelja univerzalnih vrednosti i postali zastupnici nacionalnih, rasnih ili klasnih ideja i ekstremizama koji sa njima idu i tako postali zarobljeniici utilitarnog realizma.

U takvoj izdaji bilo je nekakvog integriteta i baznog intelektualnog poštenja za razliku od izdaje savremenih intelektualaca koji su se spustili na piljarski nivo i račundžijsku korisnost. Jedan od uzroka Katić vidi u nastojanju da se obezbedi gola egzistencija.

On često svoje tekstove gradi na kontrastiranju ponižavajuće stvarnosti i humane ljudskosti pa kaže da je snaga intelektualaca u nepristajanju i razobličavanju nehumanog.

Da se slučajno bavio književnošću, a i za to ima talenta, Katić bi sigurno bio satiričar domanovićevskog tipa jer su, kao kod Domanovića, na njegovoj meti poltronski i podanički duh, pri čemu on ovu pojavu ne posmatra usko i regionalno, nego globalno zalažući se za volterovsku podršku svakoj slobodnoj misli i kritici.

Od otvorenog, vidljivog, vulgarnog poltronstva gore je samo poltronsko ćutanje institucija. U Srbiji je udvorica i laskavaca uvek napretek, a kakve su posledice zna se.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.