„Niko od nas u svakodnevnom životu ne sreće određene grupe, već pojedinca sa njegovim običajima, kulturom, tradicijom. Mi smo tu da prepoznajemo predrasude i da ih uklanjamo, kako bismo iza njih otkrili osobu.“
Ovo, između ostalog, piše u Povelji za zajednički život u različitosti austrijske pokrajine Štajerske u kojoj su aktivizam i saradnja na lokalnom i regionalnom nivou veoma razvijeni. Društvo po meri svakog pojedinca – to je zajednički cilj i vizija svih tela za ravnopravnost, iako su nam instrumenti različiti. Ceo sistem zaštite od diskriminacije u Austriji je dobar, ali manje sveobuhvatan od našeg, jer su zakonska rešenja u Srbiji šira.
Međutim, bez obzira na daleko manji broj osnova diskriminacije predviđenih austrijskim zakonima, kao i dosta složen sistem organizacije austrijskih tela za ravnopravnost, broj pritužbi koje podnose građani i građanke Austrije izuzetno je veliki, što govori o tome da su svesni svojih prava i obaveza sistema, pa je i njihov aktivizam izraženiji. To znači da ukoliko i mi želimo da intenzivnije pomeramo stvari, treba da unapredimo građansku inicijativu, odnosno da koristimo zakonske mogućnosti i podnosimo pritužbe.
Ono čime je Srbija mogla da se pohvali jeste činjenica da je zaštita ravnopravnosti postavljena visoko na političkoj agendi i da kod nas postoji svest da je opasnost od diskriminacije veća nego što se čini. Istovremeno, broj preventivnih aktivnosti koje sprovodimo u cilju smanjenja diskriminacije je na zavidnom nivou.
Austrija i Srbija suočavaju se sa sličnim problemima u zaštiti od diskriminacije, institucije su nam na sličnom nivou vidljivosti i kredibiliteta, ali inicijativa građana i građanki mora da bude veća.
Autorka je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
