Društvo prilagodljivih račundžija

Deo učesnika u raspravi je isključiv i nepokolebljivo odlučuje da se Zelenović i Paunović svojim odlukama svrstavaju na Vučićevu stranu, odnosno da relativizuju ideju bojkota, čime pomažu vlasniku Srbije da održi svoju tvrdnju da bojkot neće uspeti.

Delimo se i sučeljavamo samo mi koji pokušavamo da pružimo otpor uznapredovaloj destrukciji i haosu. Manjina smo i to loše organizovana i razjedinjena. Oni drugi su ujedinjeni, što u ćutanju što u slušanju.

Vojska vladaoca je naizgled jedinstvena u poslušnosti jednoumlju.

U čvrsto ustrojenoj piramidalnoj organizaciji postavljena su pravila koja se ne smeju kršiti i brojni komesari koji kontrolišu podređene.

Oni imaju svoje nadređene, koji motre na njih i istovremeno deo svojih kontrolnih mehanizama usmeravaju jedni ka drugima. Oni koji ni o čemu ne odlučuju, imaju zadatke i obaveze koje im se serviraju i od njih se ne očekuje da misle.

Poništena im je individualnost i sloboda odlučivanja. Lišeni su dostojanstva i mogućnosti da se pozovu na čast i moralne norme.

Oni su pioni koje pomera velika ruka zla u pravcima koje poželi. Kada pristanu da se svega ljudskog odreknu, zauzvrat dobijaju privremenu sigurnost preko radnog mesta ili funkcija.

U velikoj podeli plena dobijaju sitnice ili mrvice kojima su naizgled zadovoljni. Oni ostaju u miru sa sobom jer poseduju velike kapacitete za prilagođavanje. U sopstvenom ili predačkom iskustvu nose žilavu crtu sa zapisom da je potrebno opstati u svakoj društvenoj buri. Dobro razumeju zakone haosa i pravo jačega. Kada procene da je neko jači od njih, priklanjaju mu se i slave ga.

Ako se nađu ispred slabijeg, tlače ga i ponižavaju. Za njih ne postoje pravo i pravda kao kategorije višeg reda. NJihove kvalitete i principe određuje onaj kome pripadaju, ili oni sami ako im se pruži prilika. Tada je pravično i pravedno ono što im donosi opipljivu, najčešće materijalnu korist. Prilagodljivi ljudi nemaju ideologiju, veru i principe. Stvaraju ih ad hoc, kad procene koliko te kategorije njima lično vrede. Oni mogu sve da prodaju i svakog da izdaju ako od toga imaju koristi.

Osećanje bezvrednosti (ako se ikada pojavi) kompenzuju materijalnim dobrima i skupocenim predmetima. Ako im se pruži prilika, vređaju, ponižavaju i terorišu svakoga ko je drugačiji, ili se otvoreno postavi protiv njih. Ne postoji nikakva gadost ili podlost koju nisu spremni da učine kako bi se održali na mestima koje su zauzeli.

Prilagođavaju se po sličnim mehanizmima i oni koji formalno ne pripadaju apsolutističko mafijaško zločinačkoj organizaciji. Oni po sopstvenoj odluci i volji poništavaju integritet i dostojanstvo.

Odriču se sloboda zarad komformizma i materijalnog utilitarizma. Zavode autocenzuru i trpe mentalnu torturu pravdajući se strahom od mogućeg gubitka društvenih pozicija. Samopoštovanje ponekad podižu ako šapnu javnim oponentima ludilu da su uz njih.

Dostojanstvo čuvaju tako što u uskom krugu istomišljenika predstavljaju sopstvenu tezu da smo propali i da na političkoj pozornici nema nikoga ko se iskreno zalaže da nam bude bolje.

U društvu prilagodljivih račundžija, zbog suspenzije socijalnih principa neophodnih da se organizuje ljudska zajednica, ne mogu da se sprovedu demokratski izbori. To važi i za Šabac i Paraćin.

Autorka je neuropsihijatar u penziji